Još od malena, Andrija Era Ojdanić planirao je da se bavi muzikom, a pevanje je jedno od zanimanja koje mu je savetovao i pokojni deda.
– On je bio šnajder i najbolje je pravio seljačka odela u užičkom regionu. Bio je pobožan i uvek mi je govorio: „Aco, voleo bih da ti budeš pop, šnajder ili pevač. Nešto od to troje.“ Pitam ga: „Što đede?“ A on mi potanko objasni. Pop uvek ima dobru popadiju, a ti si đavolčić, pa ćeš biti dobar pop sa dobrom popadijom. Onda šnajder, možeš, a ne moraš, ali uvek dođe neka dobra snaša da joj uzmeš mere, obim kukova, grudi… Ili da budeš pevač, oni su pozitivci, proputuju ceo svet i dobro zarade. Odlučim ja da ću biti svirač, pa kud puklo. Tada je deda pisao mom ocu koji je radio na iskopu tunela Ripanj-Barajevo da mi kupi harmoniku kada bude dolazio. A otac je dolazio svega jednom ili dva puta godišnje. Kada je došao stvarno mi je doneo harmoničicu – ispričao je jednom prilikom pevač.
Saznaj više:
