Login/Registracija

Beki Bekić prošao kroz AGONIJU: „Kad sam to čuo, PLAKAO sam kao dete“

Pevača Bekija Bekića svi znaju po dobroj pesmi i osmehu koji ne skida sa lica. Iza tog osmeha se krije dosta lepih, ali i teških momenata koje je pevač proživeo.

Naime, davne 1991. godine pevač je imao problem prilikom kupovine stana u Beogradu, a svoje neprijatno iskustvo je ispričao za tadašnji časopis Sabor.

Nakon deset godina života i rada u Beogradu odlučio je da kupi nekretninu u Borči, upriličio je veselje za svoje prijatelje, a onda kada je sve trebalo da se reši i zakonskim putem on je dobio “odbijenicu“, a kao razlog pisalo je „da nije dozvoljeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti, jer se na predmetnoj nepokrenosti, jer se na predmetnoj nepokretnosti menja nosioc prava svojine u korist lica druge nacionalnosti, što posredno i neposredno utiče na promenu nacionalne strukture i izaziva nespokojstvo i nesigurnost kod građana druge nacionalnosti“!

– Nikad nisam krio da sam Albanac. Ali, uvek sam isticao da sam poreklom iz Gusinja u Crnoj Gori. Jugoslovenski sam orijentisan i teško mi je palo ovakvo gledanje republičkih vlasti. Čuo sam za taj zakon, ali kada mi je stiglo zvanično obaveštenje preko advokata, plakao sam kao dete. Pa zar u Beogradu, gradu u kojem sam sve postigao, ali i kojem sam mnogo dao, da nemam prava da kupim stan? – bio je iskren tada Beki, prenosi „Kurir“, koji nije krio da ga je ta situacija potresla, ali je na svu sreću uspeo da se izbori za dokumenta i da nekretninu ima u svom vlasništvu, međutim, problemi su se nastavili:

– Evo, izašla mi je nova ploča, a muzički urednici me odmah pitaju „ima li na njoj islama“? Pobogu, ljudi, pa zašto to niko ne pita Džeja, Kebu i druge pevače?

Pevač se takođe susreo sa neprijatnom situacijom kada je priveden na jednom vašaru kao “srpski nacionalista“.

On je u tom periodu izdao novu ploču na kojoj je bila pesma “Život je tamnica“, a onda je otkrio da možda i ona nekome deluje nepodobno.

– Možda to i jeste crna pesma, ali sada je i crno vreme. Pa i jeste život tamnica. Samo, inspiraciju za pesmu dobio sam posle jednog sna, a ne iz stvarnosti. Sanjao sam pokojnog oca i posle buđenja zapisao sledeće reči: „život je tamnica, život je tamnica, snovi ostaše samo, sanjam te često i naše mesto, sve ređe odlazim tamo!“ Raduje me što sam u Sarajevu čuo kako se pesma peva u kafanama. To mi je pravi pokazatelj da će stići i do radio i TV slušalaca i gledalaca.

Inače je poznat kao neko ko je najlepše pesme umesto da zadrži za sebe, davao lepšem polu, pa su brojne pesme koje su namenjene njemu snimile Nada Topčagić, Biljana Jevtić, Zlata Petrović….

– Meni je najvažnije da pesma prođe, a najmanje je važno da li je ja pevam. Ja sam navikao da čekam, pa ću valjda jednog dana i za sebe ostaviti neki hit. Samo, u prblemu je u tome što lakše osetim šta drugima leži i šta je ono pravo -rekao je on u ispivesti.

BONUS VIDEO:

Foto: Z.K.Munja,
Autor: A. Milinković