Malo se zna da si ti nesuđeni sportista. Ispričaj nam kako ti je jedna povreda promenila život?
– Oduvek sam gajila ljubav prema muzici. Još kao mala sam imala plastični mikrofon, pevala i zamišljala kako sam na svom koncertu, a s obzirom da dolazim iz sportske porodice, i sport mi je bio u krvi, pa sam tako počela da treniram odbojku. Na prvoj utakmici za juniorsku reprezentaciju Srbije sam povredila koleno i tu se moja odbojkaška karijera završila. Tad mi je to izgledalo kao smak sveta, ali izgleda da je to bila najbolja stvar koja mi se desila jer me je odvela u muzičke vode.
Tvoj životni put kreće od Valjeva, a trenutno živiš u Njujorku. Da li osećaš nostalgiju i kada obično?
– Njujork jeste grad preko okeana, ali se često osećam kao da sam u svojoj zemlji, ima toliko ljudi iz bivše Jugoslavije, tako da se ta nostalgija uopšte i ne oseća. Ima i dosta restorana i prodavnica sa našom hranom, tako da se duh stare Jugoslavije oseća u svemu.
Koliko često dolaziš u Srbiju?
– U Srbiju dolazim bar dva puta godišnje, mada sada su nam uveli i direktan let iz Njujorka, pa me možete očekivati i mnogo češće.
Nedavno si snimala i novu pesmu i novi spot. Da li je danas teško naći dobru pesmu?
– Moju novu pesmu autorski su potpisali Saša Matić kada govorimo o muzici, na tekst Miloša Smiljanića, dok je aranžmanski sve uklopio Endži Mavrić. U pitanju je balada, jako emotivna pesma. Oni koji su je culi kazu da puca od emocija. A za to da li je danas tesko naci dobru pesmu- pa iskreno verovatno kako kome, zavisi ko sta voli. Danas ima mnogo dobrih kompozitora i tekstopisaca i verujem da ako trazite, mozete mnogo toga dobrog da nadjete.
Tvoji nastupi su uvek puni. Šta publika kod tebe najviše voli?
– Ja sam u Americi već 10 godina i ljudi me već dobro poznaju, znaju da ja na nastupima dajem sve od sebe i da uživam u tome što radim, a i ljudi to osete. Mnogo puta se desi da ja zamolim gazdu da produži nastup jer bih još da pevam (smeh). Jako volim da nastupam u Americi jer tamo ima ljudi iz cele naše stare Jugoslavije i repertoar je raznolik.
U tvojoj porodici nema ama baš nikoga ko se muzikom ikada bavio. Kako se tebi muzika desila?
– Mislim da sam ja od detinjstva znala da ću biti pevačica. Još kao tinejdžerka sam gledala Grand i maštala kako ću ja jednog dana biti na toj sceni – eto snovi se ostvaruju sa dosta rada i truda. Sve je počelo slučajno. Jedno veče izašla sa drugaricama u grad i one su zamolile bend da otpevam par pesama, i posle toga je nekako sve krenulo svojim tokom, njima se svidelo kako pevam i počela sam sa njima sa radim.
Izuzetno si fizički aktivna i u kondiciji. Pritom si i vegeterijanac. Kako postižeš sve?
– Obožavam sport, uvek sam bila fizički aktivna, poslednjih par godina pogotovo. Trčim dnevno između 12-20km, idem u teretanu i na boks i trudim se da svaki slobodan trenutak provedem u šetnji. Mnogo se dobro osećam kad treniram i to mi daje tonu energije, a vegetarijanac sam već 11 godina. U Americi je lako biti vegetarijanac jer je izbor hrane sjajan i ima specijaliteta iz svih delova sveta. A opšte je poznato da naš narod baš i nije u tom fazonu, tako da na našim veseljima, na kojima pevam uvek jedem šopsku salatu i hleb (smeh).
Da li si nekada požalila što si odabrala ovaj posao?
– Moj posao nije lak, iako dosta ljudi misli suprotno. Dešava se da kasne avioni, mnogo nastupa imam za kratak vremenski period ili sam jednostavno umorna, ali ja sam kroz pevanje doživela toliko divnih trenutaka, proputovala svet, upoznala mnogo divnih ljudi, da ne bih menjala svoj život ni za šta na svetu. Volela bih da to može da i u sledećem životu pevačica :)))
Tekst: Ivana Đorđević/Foto: Privatna arhiva
