Danas se obeležava godišnjica smrti Marinka Rokvića koji je preminuo pre tri godina nakon borbe sa karcinomom pankreasa.
Marinkova porodica i dalje ne može da se pomiri sa gubitkom oca, supruga i dede za koga su svi bili vezani, a njegova udovica oglasila se na tužan dan.
– Legenda kaže, nekada davno volelo se dvoje, volelo se kao niko nikada pre, ni posle njih. Iz te velike ljubavi izrodiše sinove i kćeri. Dadoše im najvrednije što su imali. Ljubav. Božansku svetinju ljudskog postojanja. Uz aminovanje Gospoda koji je izvor upravo te čiste ljubavi. Podizali su decu, živeli kao i sav normalan svet, uz radost, poneku svađu, ljubav, pa red neslaganja. I taman kada su hteli da se posvete jedno drugom, jer deca su otišla svojim putevima, ne dade im se. Iz nekog razloga, ko će ga sada znati kog, od dvoje, od kojih je sve poteklo ostade jedno. Ostade ono jedno da živi ili da mre. Treće ne postoji. Tuga, neverica, nestade tla pod nogama i vazduha u plućima zamanjka… Neizdrživo, bolno, a suza iz oka ni da kane, bar ona da sklizne da oduška duši dadne… I samo oni sudbine slične mogu ovo da shvate. Oči u oči sa ponorom, mukom, beznađem, provalijom bola… A ono što ostade samo, skrhano, usukano od tuge ne mareći za sebe, za jelo, za pilo, zatvoreno u sebe, misleći da je sakrilo tugu od drugih, postade briga svojim najmilijima. Ali jedne noći, neupitno da li je san ili java. Pojavi se anđeo sa neba, prigrli obamrlo telo senke jednog postojanja i reče :“Odluči da živiš. Tvoja ljubav to traži od tebe, ona je besmrtna, večna. Prigrli život, probudi radost uprkos svemu, smej se, jer osmeh ti prelepo stoji. Raduj se životu, živi za oboje, živi za plodove vaše ljubavi.“ To reče i nestade. I gle, senka podiže glavu, drhtave usne razvukoše se u osmeh probuðene životne radosti. Vekovi su od tada prošli, a anđeo neumorno i dalje obilazi napuštene i tužne. Njegove reči okrepljuju duše, budeći život, terajući misli ružne. Ovo je oda usnuloj ljubavi satkanoj od krvi i mesa, suza i smeha. Za sve one koji iste životne bitke biju. Zato probudimo radost zbog njih, koji tamo gore svoju sreću zbog naše odluke ne kriju. Radujmo se životu, živimo život, dragi moji u ime svih usnulih ljubavi koje i dalje u nama žive. Nedostaješ, ama baš u svemu nedostaješ, najviše u radosti koju bih sa tobom želela da podelim – napisala je Slavica.
Podsetimo, veliki hit Nikole Rokvića „Med i slatko grožđe“ jedna je od najslušanijih pesama i najpevanijih u „Zvezdama Granda“, a pevač je sada otkrio i kako njegov otac nije verovao da će postići uspeh upravo sa tom numerom.
– Kada sam je čuo kod Baše koji je radio i muziku i tekst, doneo sam demo snimak kući i moj tata kad je čuo prvo je pitao šta je to, da li je moguće da ću to da pevam i rekao da ne valja ništa. Ja sam ipak odllučio da je snimim jer kada nešto odlučim, idem glavom kroz zid i na moju radost i na Marinkovu posle radost pesma je lepo prošla. Zanimljivo je da je on otvarao svoje nastupe sa pesmom „Med i slatko grožđe“– ispričao je Rokvić koji ni sam nije mogao da zamisli da će se pesma toliko slušati.
BONUS VIDEO- Najemotivniji nastupi u „Nikad nije kasno“:
NE PROPUSTITE I :
Sve najnovije vesti, dešavanja sa snimanja „Zvezda Granda“ možete da pratite na našem portalu, kao i na društvenim mrežama. Link za Fejsbuk je OVDE, dok najzanimljivije videe sa snimanja i emisija pratite na Instagramu OVDE!
