Autor i voditelj emisije „Nikad nije kasno“ Žika Jakšić publici je otkrio anegdotu o poznatoj pesmi koju je izvodila Usnija Redžepova „Kazuj krčmo džerimo“.
Naime, veteranka Aleksandra Ilić iz Gornje Toponicena sceni je zapevala čuveni južnjački hit, a onda je Žika sa gledaocima podelio pojedinosti vezane za čuvenu kafanu.
-Saznao sam kada je u pitanju ova pesma da je u Nišu postojala kafana „Džerimo“ i da se tako zvala zbog vlasnika, gospodina Džerima. Gazda kafane je u stvari bio Usnijin prijatelj, a ona je tu pevala – otkrio je gledaocima Jakšić, na šta je veterankin prijatelj iz Niša dodao:
–Tako je, to je stara, poznata kafana u kojoj je Usnija pevala i posvetila pesmu gazdi.
–Gospođa Radmila Babić je inače pisala tekst za ovu pesmu, pretpostavljam po narudžbini pevačice – dodao je Saša Milošević Mare.
Istražujući, došli smo do više podataka o čuvenoj niškoj krčmi.
Naime, kafana koja se najviše proslavila u čuvenoj pesmi „Kazuj krčmo Džerimo“, svoje zlatno doba davno je proživela, još sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka.
Prvo se zvala „Dva pajdaša“, da bi kasnije kafana dobila naziv po svom gazdi Radetu Živkoviću Džerimi. U početku nije bila na dobrom glasu. Smeštena u predgrađu, nije spadala u mondiš niške kafane, niti je nameravala da se s njima takmiči, ali je upravo ta kafana koja se nalazila pokraj auto-puta „Bratstvo-jedinstvo“ ušla u duše mnogih Nišlija i putnika namernika.
Živković, inače bivši autoprevoznik, na kraju kafanske večeri, koja je isticala uvek posle ponoći i propisanog radnog vremena, često je bio na mukama sa mušterijama, kako da ih privoli da napuste objekat. Prosto, ni uljudni, ali ni pijani posetioci, nisu olako želeli da se udalje. Kafedžiju je počesto hvatala nervoza, i tada je znao da bude neprijatan i grub, da viče i silom izgoni noćobdije uz omiljenu reč „raus“.
Jedna od anegdota koja se prepričava je i ona da je u krčmi često bilo incidenata, tuča i lomnjave čaša, flaša i inventara, pa je gazda uvek bio u pripravnosti da reaguje te je držao motku ispod šanka.
