Brojne životne priče veterana u emisiji „Nikad nije kasno“, slamale su srca gledalaca i žirija koji se često nije suzdržavao da pusti suze, a velika tuga obuzela je ceo studio kada se na velikoj sceni pre dve godine pojavio Tomislav Marinković Toma.
Naime, Tomu je pre nekoliko godina zadesila velika tragedija koja mu je zauvek promenila život kada je izgubio svog sina, kao i volju za životom koji svojevremeno bio lep i lagodan.
– Imao sam uvek dobar auto, stan u Beogradu, kuću u Budvi, para više nego što je trebalo. Nisam se snašao u ovom estradnom životu, nisam želeo da pravim kompromise i tako sam završio kako sam zavšio. Danas radim kao pomoćnik molera, drugovi su mu pomogli da nađem posao da bi imao za elementarnu egzistenciju – sa knedlom u grlu priča takmičar koji je pre par decenija napravio hit „Pukni zoro, neću kući skoro““, a koji je prepevao Milan Topalović Topalko.
– Moja pesma je bila popularna, a niko nije znao ko je peva. Drugi su imali više vajde od toga. U ono vreme kad sam mogao da uzmem neku lovu, ja nisam radio, ali nije mi žao. Imao sam satisfakciju da je čujem na radiju – priznaje Tomislav.
Danas teška srca govori o svom pevanju i muziciranju, jer je pre četiri, kada je trebalo da se pojavi u emisiji „Nikad nije kasno“, izgubio ono najvrednije što ima – sina Marka, muzičara, studenta i najveću podršku u životu.
– U četvrtak je trebalo da bude snimanje emisije, moj sin Marko je trebalo da mi bude podrška. Međutim, na ekskuriziji u Španiji Gospodu se upokojio. Od tad se nisam bavio muzikom i tu sam stao, gde smo počeli – jedva je izustio i dodao da je pojavljivanje u takmičenju zapravo dug prema sinu čiji je lik na majici i poneo kada se prvi put pojavio u „Nikad nije kasno“.
– Verujem da on želi da nastavim da se bavim pevanjem, inače mi ne bi palo na pamet da ovo radim – s knedlom u grlu dodaje i priznaje da je sin bio bolji muzičar od njega.
– Nadam se da ćemo se ponovo sresti i pevati zajedno, verujem u to – kaže Marinković koji je utehu našao u veri i molitvi. Danas umesto na velikoj sceni peva u crkvenom horu i to mu je jedini spas da prebrodi teške trenutke i navikne se da živi sa tim da njegovog sina više nema.
– Kad naiđu krize, molitva je svakodnevna, i u ovom momentu se molim. Ne očekujem ništa od ovog takmičenja, imam samo potrebu da pevam zbog sina – priznaje Tomislav čiji intervju koji je svojevremeno dao za naš portal možete da pogledate u nastavku:
NE PROPUSTITE I:
