Takmičar imao TREMU ZBOG MAME, žiri mu ZAMERIO jednu stvar: “Pusti orkestar da DIŠE“

Čast da otvori večerašnju emisiju “Nikad nije kasno“ pripala je Radoju Putici Raki koji je sebe nazvao “ovnom predvodnikom“, što je Žika Jakšić osporio te ga nazvao junakom koji uvek ide prvi.

– Žiko ja volim da se šalim, naročito na svoj račun. To meni ne pada teško- rekao je Putica čim je kročio na veliku scenu.

a391695c478e72de5b48d64f225ae44986771193

Po treći put u podršku Radoju stigao je srednji sin Darko, a za peti krug došla je i takmičarova majka Darinka na koju je Radoje i nasledio talenat.

– Nisam pevala baš dobro kao sin, pevala sam kako sam pevala, ali tata nije davao da se bavim time– objasnila je ona.

49c72429065925307ea056fb9f47f950943bd556

Za svoje peto pojavljivanje Radoje je odabrao pesmu “U lijepom starom gradu Višegradu“ koju je Žika silno želeo da izanalizira, ali ipak prepustio da takmičar otpeva najbolje što može.

– Odlično pevaš, fino štima sve, ali mi deluje da nije tekst bio okej- rekao je Željko takmičaru pa dobio objašnjenje:

– Ja sam pevao verziju Safeta Isovića, razlikuju se možda dve, tri reči. Majka me savetovala da ne radim to ali ja sam na svoju ruku.

8ed1651f2df9742588794238fb2b018f163e25f2Željko je prihvatio ovo objašnjenje ali zamerio Raduju drugu stvar.

– Mnogo aranžiraš dok pevaš, pusti orkestar da to radi. Nemoj ti da ulaziš u to, to je njihovo. Imaš divnu emociju, ali više obrati pažnju na to, mada si ti formiran pevač.

Tijana se složila sa Željkom i dodala da je uprkos tome što je Radoje tačan kao sat i sjajan na sceni, trebalo da koriguje neke stvari.

– Ostavi orkestar da diše, čisto onako. I uvek slušaj majku!– poručila je pevačica.

9ec82ce6b581132c252f621ab160ebce0329488e

– Prvi put te vidim Rade malo nervoznog, a to je verovatno zbog mame, prvi put te gleda iz studija. Sve je to pozitivno, lepo si se snašao i poštujem što si izašao iz sigurne zone na primer pesme Harisa Džinovića, ali si pokazao sad širinu svog talenta– iskren je bio Mare.

Foto: Munja/ Luka/ Eli,
Autor: T. Bogavac