Voditeljka i pevačica Suzana Mančić sutra će se prvi put naći u žiriju emisije „Nikad nije kasno“ i sama je primer da je uvek pravo vreme da se započnu neke nove stvari u životu.
Suzana je u razgovoru za Grand otkrila koji je izazov prihvatila nakon što je otišla u penziju, neočekivano je više puta pominjala reč „plata“, a po prvi put je ispričala i kako je uništila jedan skupoceni automobil na snimanju „Žikine dinastije“.
Po prvi put će najpoznatija loto devojka izvući dva najbolja takmičara koji će proći u sledeći krug takmičenja „Nikad nije kasno“, zar ne?
„Prvi put sam u žiriju i baš se radujem jer je to stvarno fantastičan format. Videćemo kakav će utisak kandidati ostaviti na mene.“
Kako gledate na to da mnogi ljudi u zrelim godinama počlnu da rade neke stvari tako reći iz početka?
„Nikad nije kasno ostvariti neku svoju želju i svoj san. Da pokažeš šta znaš. U mladosti svi nešto želimo, ali naravno život nas povuče levo-desno i onda i zaboravimo na svoje talente i ideje. Treba imati hrabrosti i talenta prijaviti se, doći, stati i otpevati svoje.“
Pre mnogo godina ste u „Žikinu dinastiju“ došli Mercedesom, a kako ste sada došli u Žikinu emisiju?
„Došla sam Fordom, vidiš pao mi je standard (smeh).“
Da nije zbog penzije?
„Zbog penzije, jeste (smeh). Samo da kažem da sam taj crveni Mercedes kabriolet ja slupala na tom snimanju i vlasnik je bio očajan. Sigurno da je imao i ugovor i osiguranje, ali to je bio prvi automatik u koji sam ja sela. I sad kako se snima film, prvi put, drugi, treći… I valjda četvrtog puta sam se zbunila, umesto kočnice gas i bam, u fasadu tamo na Obilićevom vencu… Sad vozim automatik i nemam nikakvih problema.“
Pre dosta godina ste vodili „Grand šou“, da li vam se bude uspomene kada dođete u Grandov studio?
„Uvek se sa nekom setom setim tih lepih vremena. To je bio fantastičan period u mom životu. Bili su tu i Dragana Katić, Tamara Raonić, Milovan Ilić Minimaks. Najlepše se sećam snimanja novogodišnjih emisija koje su trajale do beskonačno, ali je uvek bilo nekog smeha. Uvek je bilo nečega i da se malo popije za raspoloženje. Inače, Saša Popović je uvek govorio: ‘Šta se bunite, mala vam je plata. Pa vi samo dva dana radite mesečno.’ (smeh) A ja bih mu rekla: ‘Sale, ja mogu 4 emisije u jednom danu, ali nemoj da mi smanjuješ platu’.
Saša Popović je i zaslužan što ste vi krenuli krupnim muzičkim koracima u jednom trenutku?
„Zapravo ja sam i počela kao pevač. Od 1974. godine mi ide staž, a 1975. je izašla ta singlica, grupa Trag i pesma ‘Grade moj’. Tako je krenula moja pevačka karijera i sve bilo kao amaterizam, pa neću ja, pa daj fakultet i slično. U jednom momentu Saša Popović se pojavljuje kao autor na mom LP-iju krajem osamdesetih. Dao mi je božanstvene pesme. ‘Ne kuni me mati’, to mi je bila najlepša pesma. On i Dragan Aleksandrić su radili na tom zvučnom izdanju i tako sam se u stvari ja malo bolje upoznala sa Sašom. Posle sam došla da radim u Zam, pa u Grand.“
Nekako ste se pratili?
„To je prosto postalo jedno životno prijateljstvo i saradnja:“
U emisiji „Nikad nije kasno“ je naravno i Dragana Katić, vaša koleginica.
„Radujem se da je vidim.“
Da li ste se videle skoro?
„Videle smo se snimajući neki klip za sponzora, klijenta, ali odavno ne radimo zajedno i to mi malo nedostaje. Nas dve smo stvarno bile jedan tandem. Na klik smo se razumele, i šta će koja da kaže, i gde će koja da stane, da produži. Jako je teško raditi u paru, nije nimalo jednostavno. Onda, nije bilo nikakvog ega niti surevnjivosti, super smo se spriljateljile kroz posao.“
Od kada datira vaše prijateljstvo sa Žikom Jakšićem?
„Ne mogu da kažem da smo prijatelji, u stvari imamo zajedničkog prijatelja.“
Ali ćaskate sa njim i na nemačkom?
„Ich liebe dich, to je jedino što znam da kažem na nemačkom (smeh). Imamo zajedničkog prijatelja koji okuplja društvo koje voli da se veseli i ja sam pre nekoliko godina bila prijatno iznenađena kako je Žika jedan sjajan dasa, kako lepo peva. Više se znamo sa tih nekih druženja nego sa snimanja, evo prvi put sam kod njega u emisiji.“
Emisija „Nikad nije kasno“ nemali broj puta donese i neke teške emotivne životne priče, šta vas lično dotiče?
„U životu sam svašta preturila preko glave. LIčno može da me dotakne neka muzička harmonija, dobar stih pesme.“
Pustite li nekad suzu?
„Da. Na pesmu (smeh). Ali to je tako. To znači da pesma vuče stvarno dobru emociju čim može da te takne na taj način. Inače ovako, što se mene tiče, možeš da me sečeš, režeš, zbog sebe neću zaplakati. To je verovatno podsvesno nešto. Zaplakaću zbog tuđe priče, zbog tužrg stiha… Ja sam bre jedna čelična lejdi (smeh).“
Več oko godinu dana ste u penziji, kako izgleda penzionerski život Suzane Mančić?
„Meni se ne da da se baš opustim penzionerski, da gledam serije sa troseda, da šetam kera…“
Znači ne pratite turske serije?
„To nikada nisam ni volela ali imam neke druge serije koje volim da gledam. Ali počela sam da radim za jednu televiziju, i to da radim informativu što nikada do sada nisam radila. To mije baš bio izazov i isto radim u duetu sa jednom mladom devojkom, tako da nikad nije dosadno.“
Otkud ste se odlučili da sada prihvatite taj izazov?
„Pa dosadilo mi je da sedim na trosedu (smeh). Svoju emisiju sam ukinula još pre dve godine. Onda sam se penzionisala i rekoh hajde malo da odmorim. Dovoljno sam se izodmarala i prija mi da radim. Neko sam ko radi ceo život. Volim svoj posao i izazove, a volim i da se oprobam u nekom novom žanru i eto, dobila sam tu priliku.“
Kako usklađujete vreme i boravak u Grčkoj i Srbiji?
„Jao, videću muža kroz tri nedelje (smeh).“
Ima li on razumevanja?
„Pa i on je kriv zbog toga. Radi više nego ikada i on je za poslednje dve nedelje promenio tri kontinenta. Stalno je po avionima tako da ja imam dovoljno prostora da sebi nešto profesionalno napravim. Pitala sam ga: „Ti nemaš ništa protiv da ja ponovo počnem nešto da radim?“, a on mi je rekao: „Samo radi.“ Verovatno sam bolji čovek i bolhjeg raspoloženja kad imam neku zanimaciju i kada mi ide plata (smeh).“
Da li ćete nam zapevati nešto možda uskoro?
„Volela bih da obeležim 50 godina svoje karijere sa makar jednom novom pesmom. U kući imam kompozitora, moju ćerku Teodoru koja je i tekstopisac i kompozitor i mnapravila mi je jednu pesmu ali mi je rekla „Nećeš ući u studio dok ne naučiš svaku reč“, a ja sam slaba sa tekstovima uvek bila. „I dok ti to ne legne, tu moraš da daš emociju“, rekla je. Dobro ćerko, u redu. (smeh) Nije lako napraviti pesmu za osobu mog profila, mog statusa i mojih godina. Ne mogu da pevam kao što ove devoijčice pevaju. Ni po ritmu ni po tekstu. Treba da bude pesma pesmetina.“
Godinama ste bili prepoznatljivi po tome što ste izvlačili loto kuglice, a d ali ste ikada igrali tu igru na sreću?
„Samo sam 4 godine izvlačila srećne dobitnike, a inače stalno sam igrala loto. Danas ne igram zato što su zatvorili to prodajno mesto koje je bilo u mojoj zgradi. Ne znam gde da idem da uplatim loto.“
Da li ste dobili nekada nešto?
„Nekada bih dobijala nešto sitno, ali to je lepa zanimacija. Igre na sreću.“
Da li ste imali prilike da upoznate nekoga ko je osvojio premiju?
„Sad mi se recimo javljaju, posle toliko godina, naslednici. ‘Znate, mom dedi ste izvukli sedmicu i sazidali smo kuću’, ‘tata je dobio premiju na lotou, kupili smo to i to’. I drago mi je. Prosto, odjeci tog vremena traju i danas.“
Za šta po vašem mišljenju nikad nije kasno?
„(Smeh) Za dobro društvo, za dobru muziku. Nikad nije kasno oprobati se u nečem novom.“
BONUS VIDEO: Suzana Mančić – Nije lako biti ja
Sve najnovije vesti, dešavanja sa snimanja „Zvezda Granda“ možete da pratite na našem portalu, kao i na društvenim mrežama. Link za Fejsbuk je OVDE, dok najzanimljivije videe sa snimanja i emisija pratite na Instagramu OVDE!
PROČITAJTE I:
Malo je reči koje bih se mogle reći o njoj, ništa durski samo mol…kad je vidim (nju i njoj slične), u duši samo mržnja i bol!
nikad nije radila