Login/Registracija

Sofronijević jednim gestom raznežio sve: „To je pravo POŠTOVANJE RODITELJA“

Još kao dete, virtuoz na harmonici Aleksandar Sofronijević maštao je o velikom uspehu, da puni koncertne dvorane i hale i svira sa velikim zvezdama, a zarad njegovih dečačkih snova njegovi roditelji morali su mnogo da se odreknu i poslednji dinar iz kuće daju na njegovo usavršavanje i časove harmonike. 

Danas kada je sve svoje snove ostvario, Sofra je ponosan na svaki potez koji su njegovi mama i tata povukli zbog njega i rado pokazuje da upravo njima duguje najveću zahvalnost za svoje profesionalne uspehe.

– Moji roditelji su sve za mene odvajali da se časovi harmonike plate da idem na takmičenje. Sećam se te 1993. godine kada sam osvojio tu Prvu harmoniku Srbije još u petlićima, tata je pozajmio novac za gorivo, tada se gorivo izvlačilo na crevo. Odemo u hotel, a mama zaledi limunadu za ceo dan, napravi sendviče, nema u hotelu da se ruča. Ja sam još kao mali znao da poštujem tu neku muku i ulaganje porodice u sebe. Ali, sam takođe znao da je moj zadatak da vežbam, da slušam mog profesora, da se bavim harmonikom na taj način, da iskoristim to vreme što oni plaćaju za mene, a ne samo da dođem da sam bio. Uvek sam se trudio i onda je taj trud malo po malo uspeo da se naplati – izjavio je Sofra, a sad je jednim gestom iznenadio svoje roditelje, što je raznežilo i njegove pratioce na Instagramu.

Naime, nakon nekoliko decenija virtuoz na harmonici rešio je da ovo leto provede sa roditeljima i priušti im odmor iz snova. 

– Evo posle 30 godina idemo na more zajedno mi Sofronijevići – napisao je harmonikaš uz zajedničku fotografiju iz auta, što je izazvalo nekoliko hiljada lajkova i komentara. 

„Svaka čast, Aco“, „Nema ništa lepše od ovoga, uživajte i pravite uspomene“, „To je pravo poštovanje roditelja i ljubav prema njima“, neki su od komentara na Sofrin gest, mada ima i onih koji dobro poznaju njegove roditelje, te su šaljivo poručili:

 „Nemoj da mi Radovan ima primedbe, zamolio bih te“.

……


Foto: Instagram,
Autor: I. Ankić