Pevač Željko Samardžić nakon dvadeset godina napravio je spektakularni koncert u Zagrebačkoj areni koji je trajao puna tri sata. Nakon velikog spektakla koji je priredio svim ljubiteljima njegove muzike, Željko je sa nama podelio prve utiske.
– Ako mi verujete da nisam spavao od adrenalina, to je jedan od mojih najlepših koncerata u karijeri, imao sam osećaj da je ceo Zagreb došao u arenu. Zaista je bilo divno i ponosan sam na publiku koja me prati, pamtiću to dok sam živ, od početka do kraja su pevali zajedno sa mnom, pun sam utisaka – rekao je pevač i otkrio kako publika reaguje na njegov repertoar pesama:
– Sad to zavisi, u Makedoniji kad pevam „Slutim“ oni svi pevaju zajedno sa mnom, u Hrvatskoj to baš nije tako, tamo je „Stari lav“ broj jedan, tako da kako menjam regiju, tako i repertoar menjam.
Kako se na koncertima pojedinih pevača često dešavaju prosidbe i druga iznenađenja koje publika na bini u dogovoru sa pevačem izvede, Željko otkriva kakve anegdote je on imao.
– Bilo je dosta puta, pa meni tako dolaze i sa dečicom posle izvesnog vremena. Ljubav se desila tog i tog datuma, imaju kartu, slike sa mnom, dovedu i bebicu posle. To me zaista raduje i to je divno. Ja ću dok sam živ pamtiti svoj prvi koncert „Beogradu s’ ljubavlju“ i u trenutku kad je publika očekivala da ja izađem da se još jednom naklonim i otpevam još jednu pesmu, jer su skandirali „Željko, Željko…“, ja nisam izašao, ali sam ih čekao dole u holu, zajedno sa bendom i oni dok su izlazili su ostali zapanjeni, ja sam nastavio sa koncertom u holu i to je bilo za pamćenje. Uvek sam poštovao svoju publiku, ali je bilo onih koji su negodovali „Sram te bilo, mi te volimo, a ti nećeš da izađeš“, a ja ih ustvari čekao dole da ih iznenadim – prisetio se pevač, pa priznao i da nakon toliko godina karijere i dalje ima tremu pre nego što izađe pred publiku:
– Imam uvek tremu, sad u Zagrebu sam imao neverovatnu tremu i to ne pred sam izlazak nego od kada sam došao, u hotelskoj sobi, sav sam bio pod nekom čudnom energijom, bilo me je strah hoće li sve proći kako treba.
Samardžić otkriva i kakve rituale ima pre svakog koncerta.
– Udahnem duboko da slovo F polako izdišem da mi se pluća što više otvore, to je najbitnije, jer pluća su ta koja daju energiju i pomažu pri pevanju, da mi je voda pri ruci i to je to. Nisam tip koji voli alkohol – tvrdi pevač.
Uspešna dugogodišnja karijera sa puno hitova, a Željko kaže da jednu stvar još uvek nije ostvario, a voleo bi.
– Voleo bih da sam pevao na Sanremu , mislim da je to mesto za mene i da bih ja tu nešto lepo otpevao, ali na svu sreću ima naših koji su već tamo bili, Brega… Tako da se osećam kao da sam i ja bio – kaže on.
Važi za jednog od omiljenih kolega na estradi koji uvek pleni dobrom i pozitivnom energijom, ali i ljubaznmošću, pa nam je otkrio kako mu to polazi za rukom.
– Ne znam, možda zato što mi se karijera desila u ozbiljnijim godinama, pa sam ja poslagao sve u životu, možda da sam i ja bio tako mlad… Kad se karijera desi bilo kome od ovih mladih ljudi oni izgube razum, misle da su dotakli nebo, nisu svesni i nemaju pored sebe dobre savetnike. Moraš uvek imati nekoga ko je dobar psiholog, a meni to nije bilo potrebno jer mi se karijera desila tek u četrdeset, kad se karijere završavaju i ja sam znao sve sam sebi da pomoažem i u dobru i u zlu – priča Željko.
