Saša Milošević Mare jedan je od najpoznatijih srpskih kompozitora, pored toga je tekstopisac, producent i aranžer. Od prve sezone popularnog muzičkog takmičenja „Nikad nije kasno“ ima ulogu stalnog člana žirija, a danas je veoma cenjen i poštovan u svetu muzike i jedna od omiljenih ličnosti sa javne scene.
Mare je sarađivao sa brojnim svetskim izvođačima čije su pesme stekle ogromnu popularnost, a svojim umećem, pre svega na polju pisanja i aranžmana napravio istorijski momenat kada je pesma „Molitva“ Marije Šerifović 2007. godine odnela pobedu na Evroviziji i donela Evropu u Srbiju.
Što se tiče njegovog života pre nego što je postao jedna od ikona naše scene, dečačke dane je proveo u najlepšem druženju na Košutnjaku gde je odrastao, a kako u to vreme nije bilo savremene tehnologije sport je bio njegova glavna okupacija, naročito fudbal na osnovu kog i dobija nadimak „Mare“ koji ga prati od pete godine života pa sve do današjneg dana.
-On slovi i dalje za možda najboljeg golmana ondašnje Jugoslavije, Enver Marić. Od prvog trenutka sam hteo da budem golman, baš sam hteo da imam posebnu ulogu. Pošto sam bio čupavo dete, valjda sam podsećao ljude na njega, „vidi ga mali brani ko Marić“, posle se to zalepilo za moje ime. Od pete godine me tako zovu. -dodaje Saša.
Pored fudbala koji je rado praktikovao, Mare je otkrio još neke skrivene talente koje poseduje a to su ekstremni sportovi i smisao za kuvanje. Naime tek što se opunoletio, otišao je u vojsku gde se opredelio za poziciju kuvara a za kratko vreme ga postavljaju za šefa kuhinje.
-Imao sam sreće da sam krenuo sa jednim drugarom iz škole. Dobili smo istu kasarnu u Ljubljani. Dobio sam da budem kuvar. Mi smo prva generacija probnih regrutacija koje su se tad odigravale u nekim centrima, kasarnama. Onda je došla prva garnitura kod nas na Banovo Brdo, pošto sam sav bio dinamičan tip, ronjenje sam obožavao, činilo mi se da bih voleo i padobranstvo. Izrazio sam želju da budem ili padobranac ili ronilac. Kada sam došao kući, mama umalo se nije preturila tata je isto rekao „jesi normalan zašto si to tražio“. To je bila probna neobavezujuća regrutacija samo da vide kako bi funkcionisao sistem, a ja svakako idem na pravu regrutaciju – ispričao je Mare i dodao da je zet njegov najmerodavniji savetnik i da zaista imaju poseban prijateljski odnos.
-Jako bitna figura u mom životu, zet, od rođene sestre suprug koji je tu ljubav prema kuvanju preneo na mene. On je izvršio na mene presudni uticaj. Ja sam bio šef kuhinje posle 3 i po meseca služenja vojnog roka. 18 godina, šef kuhinje, 1200 vojnika mi je na meniju dnevno – naglasio je Mare.
Milošević ne krije svoje kulinarske veštine te je otkrio u čemu je tajna pravog vojničkog pasulja.
-U količini i velikoj količini brašna, zaprška se tu skrlja ozbiljna, to daje pasulju šmek i gustinu, pristojna količina mesa – otkrio je Mare svoje kulinarske tajne.
Tokom služenja u vojsci se nije distancirao o muzike, već se u kontinuitetu bavio muzikom, a imao je sjajnu društvenu interakciju.
–Iz kluba muzičkog su mi bili svi drugari, svu su kod mene na kazanu bili, tako da sam imao sjajnu mogućnost da sviram bubnjeve koje sam tad voleo da sviram, stalno je gitara bila sa mnom – priznao je on.
Po dolasku iz vojske započeo je viši stepen obrazovanja, međutim odabir fakulteta nije bila njegova želja te je bilo neminovno da krene drugim putem.
-Krenuo sam na fakultet, koji je upisan po želji mame i tate, Poljoprivredni fakultet. Hteo sam da studiram ekonomiju, međutim moji su bili izrazito protiv i tu smo se razišli, kasnije sam upisao Višu poslovnu i završio, pošto sam tehnologiju napustio kada sam trebao da upišem 3. godinu fakulteta. -otkrio je Mare.
Do svoje tridesete se oprobao u raznoraznim poslovima, a onda je krenuo da se profesionalno bavi muzikom po čemu je danas prepoznatljiv.
PROČITAJTE I:
