Kada je sa samo 14 godina ušao u kafanu, Ljubiša Osmanović iz Paraćina iz nje više nije hteo da izađe. Osladio mu se boemski način života, a iako je svoj muzički put počeo da gradi kao svirač, u 28. godini uzeo je mikforon u ruke i od tad ga nije ispuštao. I to traje već tri decenije.
Danas ovaj pevač ima 52 godine i do nedavno velike neostvarene snove iz mladosti da milionskom auditorijumu pokaže svoj talenat. Kaže da je za to došlo vreme jer je ceo svoj život posvetio muzici od koje zarađuje i izdržava porodicu.
Sve što mu se lepo dogodilo jeste zahvaljujući muzici, te je i svoju sadašnju suprugu upoznao u kafani, naučio je da svira klavijaturu, pa su jedno vreme bili atrakcija i nastupali zajedno.
– Ja sam pevao u jednoj kafani gde smo se upoznali i ona je tražila da je ja naučim da svira klavijaturu. Malo je bilo neobično, ali prolazilo je. Ona više ne nastupa, ja radim za oboje- ispričao je Ljubiša i otkrio zbog čega se nije napravio veliku karijeru.
– Trema je razlog imao sam nekoliko prilika da se ostvarim, ali ja sam uvek izbegavao to nisam pričljiv– iskren je bio takmičar u razgovoru za Grand.
Osim što je pojavljivanjem u „Nikad nije kasno“ želeo da pokaže svoje vokalne sposobnosti, jedan od motiva za prijavljivanje bila je i želja njegove supruge da se pojavi na Grandovoj sceni. I to joj je ispunio.
Iako nije očekivao da će doći do samog finala i da će ga publika zavoleti u tolikom broju, Ljubiša je danas ponosan na sve što je pokazao u takmičenju pevača veterana, kao i na popularnost koja je došla preko noći.
