Sa 13 godina Ljubiša Osmanović ušao je u kafanu i od tad nije izlazio iz nje. Kaže da voli kafanski život, pesmu, ali nikako ne može da se navikne na priču i na kamere, zbog čega je u prvom krugu šoua „Nikad nije kasno“ imao ogromnu tremu.
Isti slučaj bio je i sa njegovim drugim pojavljivanjem u takmičenju.
– Kako si, Ljubiša? – pitao ga je Saša Milošević Mare, a takmičar odgovorio: Dobro je.
Nakon pitanja da li je uspeo da se pomiri sa kamerama, Ljubiša je rekao 50/50, što je nasmejalo sve u studiju.
– Polako, na tom putu do kraja ćeš da rešiš to sa kamerama. Malo, po malo pa se čovek zaljubi u kamere. Čak je i Žika zavoleo kamere. Ranije čovek nije mogao da ga natera pred kamere, a sad priča ne prestaje – našalio se Mare pokušavajući da takmičara oslobodi treme.
Mada ima tremu kad priča, Ljubiša je definitivno nema kad peva, a to je u drugom krugu i dokazao. On se predstaviopesmom „Šta on to ima što nemam ja“ Šerifa Konjevića, a maestralnom interpretacijom oduševio je sve.
– Prestrašio sam se kad je kamera počela da obleće oko tebe – našalio se Frano Lasić, pa nastavio: – Dramatika u vašeg glasu je divna i to je bitno i jako mi se sviđa!
– Meni nije dobro. Što se mene tiče, ne morate da pričate ništa, samo uzmite da pevate, ja sam zadovoljna. Stvarno sam van sebe- rekla je oduševljeno Sanja, dok je Mare u svom stilu prokomentarisao Ljubišin nastup.
– Ovakva kompozicije je majstorija ozbiljna. Takva majstorija upravo pevačima koji su majstori daje za priliku da pokažu kakvi su majstori. Ti si tako iskoristio ovu priliku da mogu da kažem svaka čast, perfektno – izjavio je Mare.
U revijalnom delu Ljubiša je imao čast da zapeva sa Sanjom i to pesmu „Ti si lek za moju dušu“ kojom su oboje fascinirali sve u studiju.
BONUS VIDEO
