Put nekadašnja učesnica šoua „Nikad nije kasno“ Slavice Ristić nije bio ni malo lak. Umesto da u mladosti ostvari svoje snove i bavi se onim što najviše voli, pevačica je doživela najveće poniženje i osporavanje od svog oca.
Na samom početku njene muzičke karijere otac joj je toliko žustro branio da se bavi pevanjem da je mogla i da nastrada.
–Moj tata je u to vreme radio kao harmonikaš i znao je šta znači biti pevačica. To jest, na kakvom glasu su pevačice. Svim silama se borio i branio mi da pevam, čak me je i tukao i zaključavao. Kada sam imala 16 godina ošišao mi je kosu s glave da ne bih mogla da pevam– ispričala je Slavica za Grand.
Ubrzo nakon toga je napustila porodični dom i otišla „trbuhom za kruhom“, prateći svoju želju da postane pevačica.
-Jedno veče sam samo odlučila da se spakujem i odem iz kuće. Otišla sam u Prištinu i zaposlila se kao perač čaša. Molila sam gazdu restorana da me pusti da otpevam barem jednu ili dve pesme i tako je krenulo. Konačno sam postala pevačica -izjavila je Slavica koja se nakon toga ubrzo i udala.
Međutim, umesto idiličnog braka i međusobne podrške, naišla je na nerazumevanje i zabranu da se bavi onim što najviše voli. Ali ne od strane tadašnjeg supruga.
–Otac mog prvog muža me je sklonio iz kafane, ni on mi nije dao da pevam. Rekao mi je da ne mogu u tri ujutro da dolazim u štiklama u njihovu kuću. Nikad mi niko nije pomogao, samo su se čudili kako nisam postigla više u karijeri– istakla je pevačica koja se nakon trideset godina bavljenja muzikom, proslavila pojavljivanjem u šouu „Nikad nije kasno“.
-Zahvalna sam Bogu što sam ovo doživela. Da sad umrem ne bih žalila– rekla je. Ipak, na vrhuncu popularnosti dogodila joj se još jedna tragedija.
-Posle tatine smrti, nažalost desila se još jedna tragedija. Umrla mi je i sestra i to sa 38 godina. Zbog toga sam napravila malu pauzu, ali evo pre dve nedelje sam počela da radim u Švajcarskoj u jednoj diskoteci- otkrila je Slavica za Grand i dodala da će uskoro nastaviti da radi ono što najviše voli i ume- da peva.
