Učešćem u talent šouu „Nikad nije kasno“ Zoran Đuzo Đuranović iz Borova Sela osvojio je srca publike kako pevačkim talentom, tako i skomnošću i dobrotom. Ceo region zavoleo je simpatičnog Đuzu i način na koji se predstavio u takmičenju, a posebno kada je to činio sa svojom najvećom podrškom – suprugom Zorom i sinovima Milošem i Nikolom.
Nakon što je odneo pobedu u takmičenju, nastavio je da hrabro korača ka vrhu muzičke scene, ali mu je situacija sa korona virusom usporila ambicije i planove.
Mi smo pokušali da saznamo gde je Đuzo, šta radi i kako provodi dane u Hrvatskoj.
– Svi smo zdravi, hvala Bogu. Što se tiče posla, situacija je zaista loša, a privatno uživam sa mojim unukom. Volim ga do neba, to je najveća radost od Boga koju sam mogao da dobijem – kaže Đuzo za Grand Online.
Na mnogo načina si obeležio učešće u „Nikad nije kasno“, a šta ti je konkretno, osim titule pobednika, donelo pojavljivanje u popularnom takmičenju?
Emisija je mojim sinovima i meni mnogo pomogla da u Hrvatskoj dođemo do velikog broja ljudi. Iskreno, do njih nikad ne bi došli da nije emisije. Džaba znanje, talenat i iskustvo, ako te niko ne vidi. Imao sam sreću da sam primljen u takmičenje i još veću sreću da pobedim među sjajnim i možda boljim pevačima od mene. Iskreno, bilo je baš boljih pevača od mene, ali valjda sam se svideo publici i hvala im na svoj podršci koju mi i nakon pobede pružaju. Ja sam iskren čovek i sve što mislim to i kažem, možda me je narod zato i zavoleo.
Da li postoji nešto što sebi zameraš i zbog čega se kaješ?
Jedino sebi zameram što mnogo volim da jedem i išto imam više kila nego što bi trebalo (smeh). Ništa više u životu ne bih menjao. Sa mojih 50 godina pomogao sam sinovima da i oni mogu lepo da žive. Stariji sin Milošje 2009. godine bio juniorski pobednik prve harmonike Srbije i 2019. apsolutni pobednik prve harmonike Vojvodine. Bez imalo skromnosti jedan je od najboljih harmonikaša u Hrvatskoj i sa njegovim bratom, a mojim sinom Nikolom polako ubire plodove svoga rada. Možda vam deluje kao da se hvalim, ali sa ponosom sve ovo govorim.
Supruzi Zori davno si dao obećanje da ćeš da smršaš, ali očigledno ne ide…
– Jesam, ali moja Zora svaki dan spremam dobru hranu i ne mogu da se odbranim. Ne vredi, neko jede da bi živeo, a ja živim da bih jeo (smeh).
Ni taj kulen koji praviš ne ide ti baš u prilog. Da li si dalje jednako posvećen sušenju mesa i pravljenju najboljeg kulena?
– Da, tako odmaram živce. Osim pevanja to je jedini posao u u godini koji radim (smeh). Ma, voli debeli da jede, a voli i da pravi. Princip sušenja je uvek isti, ide dim bez vatre, nekih sedam dimova i onda meso ide na vazduh. Kulen se inače suši pet meseci, ma to je nešto najlepše, mislim ko voli da jede, kao ja (smeh).
Živiš i dalje u Borovom Selu, uživaš sa unukom, a imali li kakvih planova za karijeru?
– Stvarno sam srećan, svi članovi moje porodice su zdravi i to je najvažnije. A unuk mi je najveća radost u životu, najlepši je na celom svetu. Što se tiče posla, mogu da se pohvalim da uskoro sa tamburašima snimam pesmu. Ovih dana idem do studija da je otpevam i čim završim, naravno, vama prvo javljam.
