Kada je sa samo godinu i po dana zapevao stihove „Crvene jabuke“, „Yu grupe“ i „Parnog valjka“, porodica Nikole Labovića znala je da on svoj talanat mora da pokaže i drugima. Želeo je da upiše harmoniku, ali kada je prvi put čuo zvuke violine, ovaj rođeni Kraljevčanin znao je da će se baviti muzikom. Međutim nije ni slutio da će deceniju kasnije postati poznat zahvaljujući drugom instrumentu i da će mu drugar iz muzičke škole gotovo promeniti život. Ovaj talentovani muzičar, kog svake nedelje gledamo kako na bas gitari stvara magiju u šouu veterana, otkrio je za grand.online kako je počeo da sarađuje sa Aleksandrom Sofronijevićem i kako mu je postao jedan od najboljih kolega i prijatelja.
„Acu znam iz osnovne muzičke škole u kojoj sam bio na odseku za violinu. Naš prvi susret bio je baš u školi kada me je drugarica iz razreda, koja je bila zaljubljena u njega, zamolila da mu predam pismo. Tada sam mu prišao i upitao ga da li je on Aleksandar Sofronijević, na šta mi je on sa osmehom rekao da nije, međutim znao sam ga iz viđenja, tako da su mu i ja sa osmehom uručio pismo“, priseća se Nikola koji je Sofru još bolje upoznao kada su stasali u ozbiljne momke.
„Naše prijateljstvo razvilo se nakon što me je Aca 2001. godine pozvao da sviram u Kulturno umetničkom društvu „Železničar“ iz Kraljeva u njegovom tadašnjem orkestru. Međutim, pravo prijateljstvo počinje nakon što smo krenuli da sviramo u Grandu u emisiji „Narod pita“, kaže Labović, koji već šesnaest godina uspešno sarađuje sa popularnim harmonikašem. Iako je Nikola tokom srednje škole imao svoj bend „Višetruki prelom“, sa kojom je čak nastupao kao predgupra „YU grupi“ na Trgu u Kraljevu i tada violinu zamenio bas gitarom, nije odustajao od ideje da jednog dana sa Sofrom ima svoj bend.
Nikola na početku svoje muzičke karijere
„Upisao sam FON u Beogradu i paralelno sa studiranjem svirao violinu u Sofrinom orkestru prateći velikane naše narodne muzike. Kasnije sam sa drugarima sa fakulteta oformio bend u sklopu „AKUD“, koji je kasnije nazvan „Muzička redakcija“ i na kraju studija „Funkey“ u kom sam svirao bas gitaru. Zanimljiv trenutak u mom daljem radu je dolazak Ace Sofronijevica na svirku benda sa faksa kad je, kako on kaže, u meni video malog Sofrona, tj sebe, da bi me kasnije pozvao da sviramo zajedno. Nije mi bilo u planu da se profesionalno bavim muzikom, ali iz velikog poštovanja prema Aci kao drugaru i muzičaru, prihvatio sam njegov poziv i od tad kreće potpuno novo poglavlje u mom životu”, sa osmehom priča Labović koji danas čini deo ritam sekcije popularnog orkestra koji nas svake nedelje oduševljava u šouu “Nikad nije kasno”.
“Svirajući sa popularnim „Sofrom“ (smeh) zavoleo sam pravu narodnu muziku, mnogo naučio i napredovao kao muzičar, s obzirom da sam inženjer informacionih tehnologija. On je vrlo ozbiljan rukovodilac orkestra, neverovatno posvećen svemu što radi i vrlo je teško pratiti ga. Srećom pa smo u nekim bitnim stvarima, što se tiče ideje o orkestru i poslu slični,pa se uklapam. Privatno jako volim grupu “Smak”, domaći i strani rokenrol, pop, funk, soul i drago mi je što uvek ima prostora za ove žanrove u orkestru. Volim da čujem dobru svirku i obožavam koncerte i posećujem ih kad imam vremena”, kaže Nikola koji mimo posla i svoje slobodno vreme provodi sa Sofrom, s obzirom da žive u istoj zgradi. Danas je Sofronijevićeva desna ruka i rado mu pomaže u stvaranju aranžmana, mada skromno prizanaje da je više sekretar u orkestru.
Nikolin deda, od kog je nasledio talenat za muziku, rado dolazi na svirke Ace Sofronijevića kako bi slušao svog unuka.
“Sofi, kako ga ja zovem, priprema aranžmane, a ja mu pomažem oko nekih obaveza koje ne može da postigne. To su više tehničke stvari, uglavnom ono što je vezano za orkestar”, kaže Labo koji uvek voli da pomogne svojim drugarima iz orkestra,ali i da rado zapeva za njih.
“Stvarno volim da pevam i uglavnom je to domaći rok”, kaže Nikola koji priznaje da nije ni sanjao da će danas svirati u najpopularnijem orkestru i da će mu to uveliko promeniti život. Na pitanje kako vidi sebe za par godina, sa osmehom kaže da je to u orkestru Ace Sofronijevića.
“Ovo mi nije bilo ni na kraj pameti da ću samo svirati i da ništa drugo neću da radim. Čovek mora da preseče u životu i to nekoliko puta. Mislim da je ovo bio dobar presek, koji je sve promenio”, sa osmehom završava priču Nikola. A koliko je on talentovan za muziku, pogledajte video i uverite se sami:
