Željko Lukić (50) dolazi iz Loznice i kaže da je srećan čovek jer ima divnu ženu i ćerke. Ono što mu na srcu leži i dugo tišti jeste da svojim roditeljima ispuni želju i pojavi se u emisiji „Nikad nije kasno“, što je i učinio.
Iako za sebe kaže da nije star i da to nikada neće izgovoriti, bitno je kako se čovek oseća u duši. Zahvalan je svojim roditeljima na svemu što su mu pružili, i što i dan danas čine sve za njega, te je na pragu šeste decenije rešio da im se zahvali i prijavi za takmičenje.
–Ja sam jedan običan čovek, radim kao magacioner ali čitav život sam u muzici. Dolazim iz muzičke porodice, otac mi je nastavnik muzičkog, majka mi je profesorka hemije. Od rođenja pa do dan danas muzika je u mojoj kući– ispričao je veteran.
Dok je bio mali svirao je mandolinu, kasnije gitaru, a u srednjoj školi počeo je i da peva.
–Moj otac je održavao predstave povodom 25. maja, proslava Titovog rođendana. Imao sam tu priliku i čast kao i svi koji su svirali u tom tamburaškom orkestru. Mada je on bio u prolazu i mahnuo nam ali uglavnom zaustavio se da čuje šta mi to sviramo– otkrio je Željko koji se u prvom krugu takmičenja predstavio pesmom „Noćas je ko lubenica pun mjesec iznad Bosne“ grupe „Bijelo dugme“.
-Publika je oduševljena – konstatovala je voditeljka Dragana Katić, a ni žiri nije štedeo reči.
-Volim lubenice i već mi nedostaju. Odlično je što si tu pesmu odabrao – istakao je Saša Milošević Mare, dok je Aleksandra Bursać dodala:
-Složila bih se. Odabrali ste pesmu koju odgovara Vašoj boji glasa. S obzirom da sam se i sama takmičila, znam koliko je dobar odabir pesme važan.
