Kada se kaže frula gotovo svi pomisle na Boru Dugića, ali postoji jedan mladić kog svake nedelje gledate u šouu „Nikad nije kasno“,a koji svojim talentom oduševljava region i zvucima čarobnog instrumenta ulepšava orkestar Ace Sofronijevića. Zbog Marka Kojadinovića Srbija definitivno ne treba da brine da će ostati bez dobrih frulaša, jer upravo ovaj Šumadinac zajedno sa Sofrom osvaja srpsku muzičku scenu. Ovaj talentovani momak iz Rače svira frulu, saksofon, klarinet, duduk, dvojnice, okarine, gajde, zurle i preti da postane muzičar za kog će uskoro čuti ceo svet.
Još kao dete kada je čuo kako njegov otac Veroljub na običnom komadu drveta proizvodi čarobne tonove, Marko je znao da će muzika obeležiti njegov životni put. Nakon što mu je otac pokazao kako pravilno da drži frulu i zasvira prve melodije, njegovoj radosti nije bilo kraja.
„Ljubav prema muzici preneo mi je otac koji svira frulu i saksofon. Sa samo pet godina naučio sam da sviram frulicu, da bi kasnije upisao Muzičku školu u Kragujevcu i počeo da sviram klarinet“, priča Marko koji je zahvaljujući svom talentu sa Kulturno umetničkim društvom „Abrašević“ proputovao pola sveta. Kao pobednik na saboru frulaša „Prislonice“ i „Zlatna frula Balkana“ već kao petogodišnjak bio je pravi virtuoz na fruli.
„Srednju muzičku školu „Mokranjac“ završio sam u Beogradu, odsek vokalno instrumentalni, klarinet i kaval i postao stipendista Nacionalnog Ansambla “Kolo” gde sam usavršio sviranje tradicionalnih instrumenata, duduk, kaval, gajde, okarina, dvojnice”, priseća se Marko i skromno priznaje da je 2000.godine osvojio prvu nagradu na republičkom takmičenju za klarinet. Pored mnogobrojnih instrumenata koje svira, Marko veliku ljubav gaji i prema sviranju saksofona.
“Saksofon sam počeo da sviram u šesnaestoj godini,a 2011. sam upisao „Jazz akademiju“ u Beogradu, upravo smer saksofon.Sada sam apsolvent. Ostao mi je još diplomski ispit”, sa osmehom kaže Kojadinović, dok na pitanje koji mu je najdraži instrument kaže: “Svaki mi je na svoj način poseban, ne mogu da se odlučim valjda jer ih sviram mnogo”.
Njegov talenat primetio je i Aleksandar Sofronijević, koji ga je sasvim slučajno pozvao u svoj orkestar, da bi nakon samo jednog angažmana postao stalni član.
„Sofra i ja se nismo poznavali. Došao je do mog kontakta pošto mu je falio frulaš u orkestru i eto dobio je paket aranžman“, kroz osmeh kaže Marko koji je prvi nastup sa Sofrom imao baš na svadbi Žike Jakšića, autora projekta „Nikad nije kasno“.
Sa Sofronijevićima, kako još zovu ove momke iz orkestra, svira već sedam godina i zajedno sa njima osvaja Srbiju i region. Na pitanje kako je sarađivati sa maestrom kakav je Sofra i kako podnosi gotovo svakodnevna putovanja i tezge kaže: „Uzbudljivo, ponekad naporno,mada lepo i interesantno. Imamo dobru energiju koja nam pomaže da zajedno napredujemo“. A kako izgleda kad ovaj virtuoz zasvira, pogledajte u videu:
