Ovaj nasmejani dečak sa slike rođen je 12. oktobra davne 1938. godine u Krupnju, u učiteljskoj porodici. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Loznici, kao i nižu muzičku školu. Zahvaljujući majci zavoleo je violinu koju je počeo da svira tokom osnovne škole, a koja ga je kasnije i proslavila.
U Beogradu je završio Pravni fakultet i to u roku, a zatim i magistarski rad na istom fakultetu. Za vreme studija pohađao je srednju muzičku školu, dok je u Briselu slušao predavanja o etno muzici, koje je kasnije i iskoristio u svojoj karijeri. Umesto advokature, odabrao je da njegov poziv bude komponovanje, po čemu je danas i slavan.
Nadimak Zahar dobio je po nemačkom violinisti Helmetu Zaharijasu, a tako ga je prvi prozvao Rade Jašarević, šef orkestra „Ivo Lola Ribar“ čiji je bio član, da bi kasnije postao i šef. Komponovao je brojne hitove narodne muzike, kao što su: „Ivanova korita“, „Zbog tebe, mome ubava“, „Vino točim, a vino ne pijem“, „Čačak, Čačak“, „Učiniću sve“, „Neznanka“, „Mile voli disko“, „Jedan dan života“ i mnoge druge. Isto tako, kompozitor je nekih od dela klasične muzike, a član Srpske akademije inovativnih nauka (SAIN) postao je 2010. godine.
Bio je oženjen Gordanom Gocom Lazarević, sa kojom je 15 godina bio u braku i za koju je napisao pesme „Mala žena“, „Svilen konac“, „Vidovdan“ i dr. Inače, imaju dvoje dece, sina Miloša i ćerku Mariju.
„Mala Galateja očitala mi je lekciju iz života za sva vremena. Opametila me. Zato sam često na televiziji ponavljao svoju patentiranu sintagmu: Ko se ženi pevačicom, sahranjuje ga opština – stoji u njegovoj knjizi „Orfej s Drine“ u kojoj je opisao brak sa Gocom.
Naravno, reč je o Milutinu Popoviću Zaharu.
