Svi pripadnici estrade su se za vreme svojih dugogodišnjih i višedecenijskih karijera susretali sa više i manje lepim stvarima koje zasigurno pamte i dan danas.
Blistava karijera Goce Lazarević koja ni u jednom trenutku njenog trajanja nije bila obavijena skandalima, ipak je imala svoje teške momente koje bi pevačica rado izbrisala da može.
Iako ih je bilo čak nekoliko, jedna situacija je za Gocu bila izuzetno neprijatna.
– Pevala sam na svadbi sa orkestrom iz Petrovca na Mlavi sa kojim sam mnogo toga radila. Moje je bilo da dođem oko četiri, pet popodne, a orkestar je bio tu od ujutru. Pretpostavljam da su oni imali neki svoj sled stvari i da nisam bila u toku sa njihovim nivoom raspoloženja, ali kada sam ušla pod šatru prišao mi je jedan čovek, za koga nisam znala ko je, i počeo da me vuče za rukav prema vrhu sofre, tako da sam se saplitala. Kada smo došli do stola gde su sedele najvažnije zvanice i mlada i mladoženja rekao mi je: „Hajde, penji se na sto!“ Odgovorila sam mu: „Znate, ja se ne penjem po stolovima!“ On je navalio na sto, i na sto. Kada sam odbila gurnuo me je i rekao: „Oterajte je kući!“ Pogledala sam ga i počela da trčim između redova plačući- ispričala nam je Goca.
Kada je video da su se stvari otrgle kontroli, šef orkestra potčao je za Gocom a zatim i ostali muzičari, pokušavajući da je ubede da ostane uz objašnjenje da je penjanje na sto i na klupe normalna pojava na takvim veseljima.
– Taj čovek koji me je vukao je bio mladoženjin deda, i bio je vidno pripit, ali nije mi rekao ni “dobar dan“ već me vukao kao vreću. Ja sam se nekoliko puta popela na sto ali zato što sam ja to htela. Meni ne može niko da naredi da se penjem na sto i to ne dozvoljavam nikome. Ne postoji novac za koji ću da se penjem. To radim jedino za džabe– objasnila je ona svojevremeno.
Pevačica je nakon napora benda da je nagovre da ostane to i učinila iz straha da momci ne ostanu bez posla. Vidno neraspoložena, ipak je ispoštovala dogovor i više nego što je trebalo te je umesto do 2, ostala da peva do 6ujutru.
– U šest su ostali samo mlada, mladoženja i njihova porodica, a kako je bila jesen svi su cvokatali od zime i molili su dedu da ide da spava. Međutim, on je govorio još ovu pesmu i još ovu pesmu. Toliko sam već bila besna, ljuta i umorna, da kada je pevač zapevao „…i dok ide niz ulice slušam njene cipelice“, prvo sam bacila mašnu sa kose, pa sam počela da skidam mantil i onda da stepujem cipelama. Uopšte ne znam zašto sam to uradila. Na kraju sam izula i cipele. Deda se tada prvi put nasmešio i povikao – Stop. Pružio mi je ruku i rekao: „Pa ti si, u stvari, divna!“ Pitala sam ga da li je trebalo sve da poskidam, da bi on shvatio da sam divna. To mi je bio najteži i najponižavajući momenat u profesiji– zaključila je ona.
