Osamnaestog juna 1970. godine porodica Đuranović imala je mnogo razloga za slavlje, a najvažniji je bio dolazak dečaka kom su ponosni roditelji dali ime Zoran. Preslatka beba okupila je tada brojne prijatelje, komšije i rodbinu u Brijesnici Gornjoj u Bosni i Hercegovini, gde se živelo i radovalo punim plućima.
Sedamnaest godina kasnije ovaj preslatki dečak sa fotografije odlučuje da će muzika biti njegov životni poziv. U međuvremenu se seli u Hrvatsku, u Borovo Selo, gde je nastavio da radi ono što najviše voli, a to je da peva.
Maštao je o velikoj sceni, o tome da peva pred najvećim umetnicima naše narodne i zabavne muzike, kao i da pokaže koliko emocije ima u njegovom glasu i to mu se i ostvarilo.
Godine 2016. prijavljuje se za učešće u emisiji „Nikad nije kasno“, gde lagano osvaja publiku kako svojim talentom, tako i neverovatnom skromnošću. Zahvaljujući tome uspeva da dođe do finala i postane miljenik publike, koja ga na kraju i proglašava pobednikom.
Od muzike je živeo, skućio se i danas može da se pohvali da je sve što je stekao to je učinio sa svojih deset prstiju.
Izuzetno pošten i skroman, svestan svojih kvaliteta i dan danas se trudi da radi najbolje što ume, da uvek da svoj maksimum na sceni i da sve to prenese i na svoje sinove Miloša i Nikolu, koji su takođe krenuli njegovim stopama.
