Ovaj momak je uvek nasmejan, vedrog duha i dobrog vaspitanja, a mnoge je oduševio baš svojom neposrednošću i harizmom koju je pokazao u „Zvezdama Granda“. Njegov ključ je zdrava i funkcionalna porodica, koja je, bez obrzira na životne okolnosti, uvek bila njegov oslonac.
Pred vama je priča o mladom čoveku, pevaču koji se trudi da ne razočara svog oca, priča momka Muharema Hadrovića iz Olova koji je došao u veliki grad sa punim koferom velikih snova i želja.
Danas ima privilegiju da ga oslovljlavaju sa Čola, Hari i da čuje da njegova boja glasa podseća i na Mirzinu. I dok su mnogi prognozirali njegov što bolji plasman ili pobedu u „Zvezdama Granda“, Muharem je radio ono u čemu najviše uživa – u pevanju.
– Bio sam nestašan kao dečak, u osnovnoj, pa i u srednjoj školi. Jednom prilikom sam ušao u ženski wc, što je bilo strogo zabranjeno i kažnjivo, a tamo je bila pedagogica. Na kraju sam završio kod direktora sa smanjenom ocenom iz vladanja, ali bilo je toga – s osmehom započinje svoju životu priču Muharem.
Njegov nestašluk u detinjstvu uzeo je maha, pa je sa samo šest godina završio u bolnici, nakon što je traktor prešao preko njega. Radeći na njivi sa svojim članovima porodice Muharem se otrgao kontroli, a danas o ovom događaju priča sa osmehom.
– Tad je bio doživljaj da se voziš na prikolici, a deca kao deca, svi smo hteli da idemo da igramo fudbal, a ne da radimo na njivi. I ja sam slučajno stao na gumu od prikolice, povukao me je traktor i prikolica je prešla preko mog stomaka. Završio sam u bolnici, imao sam hiljadu boja na svom telu, svašta je bilo – priča Muharem i ističe da se ne stidi svog porekla niti odrastanja na selu.
Bio je i ostao vredan zato mu obavljanje poljoprivrednih i kućnih poslova nikad nije bilo mrsko.
– Život na selu je fantastičan i svakom bih preporučio. Još dok sam bio mali članovi moje porodice su me uspavljivali sa pesmom „Lov lovio mlad Muharem“ i tu je zapravo krenula moja ljubav prema muzici – kaže on.
Ipak, vremenom je postao pravi mangup, zbog čega je i platio ceh izbacivanjem iz doma, tačnije internata u Tuzli.
– Bio sam problematičan i u to vreme je bilo nekih pravila koja mi nisu odgovarala, na primer kažu ti u 8 sati uveče da učiš, a meni su bile zanimljive devojčice i izlasci. Bio je jedan momak u internatu koji me je nervirao, zakačili smo se, ja sam ga udario nogom i izbacili su me iz internata jer je sam prekršio pravilo. Posle sam otišao u stanove, tu su bili momci koji su već bili na fakultetu, posle sam napustio i fondaciju i onda sam se osamostalio. Ali eto, završio sam srednju školu – priča pevač koji je tokom takmičenja „Zvezde Granda“ važio za skromnog i divnog momka.
Kaže, vremenom se promenio i smirio. Ip’ak, takmičenje mu je donelo neka nova iskušenja toliko jaka da je hteo da odustane od muzike. Na to ga je u jednom trenutku poljuljalo zbog, kako kaže, komentara žirija.
– Malo sam bio izgubljen kada sam došao u Beograd, trebalo mi je da pohvatam relacije po gradu, ali sam u sebi imao želju i misiju. Želeo sam da dođem do finala i uspeo. Tokom takmičenja bilo je i surovo iskrenih komentara, na primer od Marije i Bosanca. Jedna pesma koju sam otpevao im se nije svidela, ne sećam se sad šta su rekli, ali poenta je bila da su glasali za mene, ali istakli da nije bilo dobro. To me je malo pogodilo, pa sam se pitao da li sam ja zaista za pevanje… Nije to baš svejedno, to su sve institucije od ljudi, pa strepiš šta će biti, a svi gledaju- iskren je Muharem čiju životu priču možete da pogledate u videu.
