Verovatno vam se nekada desilo da kada po drugi film pogledate neki film shvatite da neke scene ne odgovaraju onome što se upamtili pri prvom gledanju filma. Ovo je veoma česta pojava i naziva se Mandela efekat ili iskrivljeno sećanje.
Mandela efekat je nastao 2010. na jednoj konferenciji na kojoj je učestvovala blogerka Fiona Brum, koja je sa prisutnima podelila priču o tome kako je bila sigurna da je južnoafrički predsednik Mandela preminuo tokom boravka u zatvoru dvadesetak godina pre kraja prošlog veka.
Ispostavilo se da se dosta ljudi seća toga, iako se Mandelina smrt zapravo nije dogodila i on je u trenutku konferencije bio živ.
Ubrzo o ovom fenomenu počinje naširoko da se govori, i ljudi shvataju da i oni imaju iskrivljena sećanja o bezbroj drugih događaja.
Najpoznatije stvari koje se nisu desile.
Najpoznatiji primer Mandela efekta vezan je za Diznijev film Snežana i sedam patuljaka. Naime, poznata Grdana dok se gleda u ogledalo zapravo ne pita ogledalce ko je najlepši na svetu, već je zanima šta ono vidi.
Iako se ovaj crtani film vezuje za detinjstvo, postoje i primeri iz filmova koje smo gledali kada smo bili nešto stariji. Jedan od njih je serijal „Ratova zvezda“ čiji fanovi su primetili čak dve zablude. Prva je ta da brbljivi android zapravo nije potpuno zlatan, već ima jednu srebrnu nogu. Drugi je vezan za čuvenu repliku ozloglašenog Dark Vejdera, koji on izgovara Luku Skajvokeru, njegovom ispostaviće se sinu. On zapravo govori: „Ne, ja sam tvoj otac“, a ne: „Luk, ja sam tvoj otac“.
Mandela efekat doživelo je i mnogo ljubitelja planetarno popularne serije Seks i grad. Naime, milioni Amerikanaca bili su sigurni da je naziv serije „Seks u gradu“. Zablude su se dešavale i u sferi muzike. Svako od nas je barem jednom pogrešno zapevao neki stih, ali zamislite da publika u glas peva neku numeru pogrešno. To se dogodilo grupi Kvin sa pesmom „Mi smo šampioni“. Umesto kako i u naslovu pesme stoji šampiona, publika je na kraju pesme pevala „Nema vremena za gubitnike, jer mi smo prvaci… sveta“.
Ali, Mandela efekat ne javlja se samo u sferama umetnosti, već i u dosta ozbiljnim situacijama. Zbog Mandela efekta je na, na primer, čitav jedan događaj dobio pogrešnu konotaciju. Čuvene fotografije čoveka ispred tenka koja je nastala u Kini na trgu u Tjenanmenu tokom protesta 1989. godine. Na njoj čovek, na potpuno raščišćenoj ulici, na kojoj nema ljudi, prkosno stoji ispred tenka. S obzirom na to da je prikazivanje ove fotografije još uvek zabranjena u Kini, mnogi su u nedostatku informacija počeli da razvijaju teorije, u koje su onda poverovali. Tako su mnogi tvrdeli kako su videli snimak na kome se vidi kako tenk prelazi preko čoveka. Zapravo, istina je da se on na tenk popeo i razgovarao sa vozačem, a da ga je zatim policija odvukla.
Primeri Mandela efekta
Takođe, neki su zbog Mandela efekta dobili i loše ocene iz geografije. Jer, Sjedinjene Države, nemaju 52 savezne države, kako mnogi misle, već okruglo 50. Poslednja dva poznata primera Mandela efekta tiču se dve stvari koje su mnogim ljudima omiljene- društvenih igara i čokolade. Da li ste ikada zagledali čikicu koji stoji u centru postolja na kome se igra monopol? Većina ljudi je sigurna da ovaj podeblji čika pored džaka para u rukama i šešira na glavi ima i monokl na desnom oku. Zapravo, maskota monopola nikada nije imala problema sa vidom i nema ništa na očima. A ako ste nekada uz monopol nekada grickali čokoladicu, ona je možda mogla da bude Kit-Kat ili kako mnogo ljudi pogrešno misli KitKat.
