Osećaj da su vam stopala stalno hladna može da bude prilično frustrirajući. Loša cirkulacija, je često glavni razloga zbog kog se to dešava. Ako su vam stopala i dalje hladna čak i nakon što ste obuli čarape, trebalo bi obratiti pažnju na druge uzroke koji mogu da dovedu do te pojave. Svako ima cirkulatorni sistem koji je odgovoran za nošenje krvi kroz celo telo, ali cirkulatorni sistemi nekih ljudi su manje efikasni.
Ako imate lošu cirkulaciju, vaša krv možda neće teći tako slobodno ili brzo koliko bi trebalo, a pošto cirkulacija može da utiče na telesnu temperaturu, ovaj smanjeni protok krvi može da prouzrokuje osećaj hladnoće. Dr Agarval napominje da su krvni sudovi u vašim stopalima i šakama neki od najmanjih i najosetljivijih. Dakle, loša cirkulacija može da prouzrokuje da vam stopala i šake budu posebno hladne. „Postoji mnogo razloga za lošu cirkulaciju“, kaže dr Agarval.
Pušenje i gojaznost su uobičajeni faktori rizika, kao i druga osnovna zdravstvena stanja poput periferne arterijske bolesti ili Rejnoove bolesti. Redovno vežbanje, izbegavanje cigareta i uravnotežena ishrana su zdrave navike koje vam mogu pomoći da poboljšate cirkulaciju. Ali takođe možete da posetite lekara da biste saznali da li je vaša loša cirkulacija povezana sa drugim zdravstvenim stanjem, piše Real Simple.
Stres
Ako se osećate izuzetno stresno ili uznemireno, verovatno će se aktivirati reakcija vašeg tela „bori se ili beži“. Kada se to dogodi, vaš broj otkucaja srca i krvni pritisak će se povećati i možda ćete primetiti da dišete brže. To je zato što vaše telo radi na usmeravanju resursa, poput krvi, hranljivih materija i kiseonika, na vaše glavne mišićne grupe. Na kraju krajeva, ovo su mišići koji će vam najverovatnije pomoći da se efikasno borite (ili bežite). Pošto vaše šake i stopala nisu glavne mišićne grupe, tokom stresa može doći do smanjenja protoka krvi. A pošto cirkulacija igra ključnu ulogu u regulaciji telesne temperature, to može dovesti do toga da vam šake i stopala budu hladni ili da se pojačano znoje.
Nedovoljno aktivna štitna žlezda
Hipotireoza je termin koji znači da je vaša štitna žlezda nedovoljno aktivna. Štitna žlezda je mala žlezda na prednjem delu vrata, a njen zadatak je da proizvodi hormone koji utiču na način na koji vaše telo koristi energiju. Ako imate hipotireozu – neaktivnu štitnu žlezdu – vaša štitna žlezda ne proizvodi dovoljno ovih hormona.
Ovo može postepeno da dovede do usporavanja vašeg tela i slabijeg funkcionisanja. I to može da učini da se osećate umorno, ali i depresivno. Takođe može da dovede do toga da budete osetljiviji na hladnoću. Neki ljudi se rađaju sa hipotiroidizmom, a postoji i nekoliko stvari koje ga mogu izazvati kasnije u životu, određeni lekovi, upala štitne žlezde i Hašimotova bolest.
Postoji i nekoliko različitih faktora rizika: žene i muškarci preko 60 godina, oni sa porodičnom istorijom problema sa štitnom žlezdom, dijabetičari i mnogi drugi mogu biti podložniji hipotireozi. Važno je napomenuti da mnoga druga stanja povezana sa hipotireozom mogu da prouzrokuju da vam stopala i šake postanu hladne.
Osnovna zdravstvena stanja
Dok su mnogi od ovih okidača za hladna stopala češći i manje ozbiljni, nekoliko drugih može biti više zabrinjavajući i zahtevati medicinsku pomoć. „Ako razvijete netoleranciju na hladnoću zbog zdravstvenog stanja, verovatno će to biti praćeno drugim simptomima“, kaže dr Agarval. „Međutim, uvek je dobra ideja da potražite savet od svog lekara za bilo kakve zdravstvene probleme koje možda imate.“ Potencijalni problemi koji bi mogli biti uključeni su:
Periferna neuropatija: To znači da je vaš periferni nervni sistem, nervi i nervne ćelije van vašeg mozga i kičmene moždine, oštećen, tako da mogu početi da govore ostatku vašeg tela da su vam stopala hladna kada zapravo nisu.
Periferna arterijska bolest (PAD): Poremećaj krvnih sudova koji je rezultat toga što krvni sudovi postaju toliko uski ili začepljeni da ne mogu da prenose krv iz vašeg srca u druge organe. Ovo može biti uzrokovano nakupljanjem masnih naslaga u arterijama. To stanje ima svoje ime – ateroskleroza. PAD obično pogađa noge ili ruke. I možda ste u većem riziku ako pušite, imate visok krvni pritisak, dijabetes, visok holesterol ili ste stariji od 60 godina.
Rejnoova bolest: Redak poremećaj krvnih sudova koji obično pogađa prste na rukama i nogama. Ako imate Rejnoovu bolest, vaši krvni sudovi se mogu suziti kada vam je hladno ili ste pod stresom, uzrokujući nedostatak cirkulacije u određenim delovima vašeg tela, kao što su prsti na rukama i nogama. Možda ste u većem riziku ako ste žena, starija od 30 godina, imate porodičnu istoriju bolesti ili živite na mestu sa hladnom klimom.
Buergerova bolest: Stanje krvnih sudova, formalnije poznato kao obliterans tromboangiitisa, koje može da izazove oticanje krvnih sudova, sprečavajući da krv pravilno teče. Ovo može da izazove stvaranje krvnih ugrušaka, a takođe može da izazove peckanje, promenu boje ili hladnoću. „Najmanji krvni sudovi su upravo u našim šakama i stopalima, tako da smo osetljiviji na promene u ovim oblastima“, kaže dr Agarval prenosi B92. On je objašnjava da „ako se krvni sudovi u rukama ili stopalima suze iz bilo kog razloga, što prouzrokuje smanjen protok krvi, osećamo hladnoću“.
Anemija: Prilično uobičajeno stanje krvi u kojem imate niži broj crvenih krvnih zrnaca od normalnog iz bilo kojeg broja razloga: gubitak krvi, vaše telo ne proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili vaše telo uništava previše crvenih krvnih zrnaca. Crvena krvna zrnca su odgovorna za cirkulaciju kiseonika kroz telo, bez dovoljno njih, telo se bori da pravilno funkcioniše. Zbog toga se zbog anemije osećate umorno, slabo, vrtoglavo, i često ste osetljivi na hladnoću.
