Još otkako se pojavio prvi deo Matriksa davne 1999. godine, film je postao instant klasik. Ova priča je, čini se, stigla na veliko platno u pravom trenutku: pred sam početak novog milenijuma u kojem se čovečanstvo suočavalo sa iznenadnim tehnološkim skokom. Razvoj kompjuterske tehnologije doneo je sa sobom i svojevrsnu dozu straha među širom populacijom: kako će uticaj novih načina komunikacije uticati na međuljudske odnose i da li čovečanstvu preti neka vrsta opasnosti?
Upravo su ovo pitanja koja se postaljaju u sada već kultnom naučnofantastičnom ostvarenju u režiji Lane i Lili Vačovski.
Simulirana stvarnost u kojoj se glavni junaci nađu predstavlja alegoriju svetu koji se obično posmatra kao „realan“. Kreatori ove ideje su inspiraciju donekle pronašli u teoriji francuskog filozofa, sociologa i kulturnog teoretičara Žana Bodrijara. Njegovo pisanje o simulakrumu i hiperrealnosti, odnosno svetu konzumerizma zbog kog više ne postoji dodor sa „realnim“, poslužilo je kao podloga za ideju „Matriksa“.
Kako mu je „Matriks“ promenio karijeru
Glavni lik Neo koga tumači Kijanu Rivs, dobija šansu da uzme crvenu ili plavu pilulu: jedna će mu dati šansu da otkrije potencijalno neprijatnu istinu o svetu koji ga okružuje, dok ga plava vraća u „realnost“ kakvu poznaje. Junak filma se odlučuje za crvenu i dobija uvid u distopijsku stvarnost u kojoj je čovečanstvo zarobljeno u simuliranom svetu.
Ova film je osim sjajnih kritika uspeo da ostvari i fantastični komercijalni uspeh. Sa budžetom od „samo“ 63 miliona dolara, prvi deo Matriks franšize je ostvario zaradu od neverovatnih 466 miliona dolara. Ovo ostvarenje je, takođe, donelo dugo očekivano priznanje glavnom glumcu Kijanu Rivsu. Iako je imao zapaženih uloga do tog trenutka, Matriks je njegovu karijeru katapultirao do neslućenih visina. Rivs je do tog momenta bio pomalo neozbiljno shvaćen: igrao je u komediji „Bill & Ted“ koja ga je široj publici predstavila kao glumca koji je viđen samo za slične uloge.
Nakon „Matriksa“ situacija se drastično promenila pa je Rivs postao cenjen među kritičarima i u umetničkim krugovima.
Ko je trebalo da glumi umesto Kijanu Rivsa
Zanimljivost koja prati prvi deo „Matriksa“ jeste da su rediteljke za glavnu ulogu prvo planirale holivudsku superzvezdu Vila Smita. Kako je glumac objasnio godinama kasnije, ideja je bila da on tumači Nea, dok bi Morfeusa (uloga koja je pripala Lorensu Fišburnu) bila dodeljena Valu Kilmeru. Ništa od ovoga se nije desilo zato što Smitu nije bio najjasniji koncept filma, pa je umesto „Matriksa“ prihvatio da snimi film „Wild Wild West“.
„Matriks“ 22 godine od premijere i dalje važi za jedan od najuspešnijih i najboljih ostvarenja svih vremena. U ovom se složni i kritičari i publika, a „dokaz“ za to su i dva nastavka koja su snimljena 2003. godine, dok je najnoviji svetlost dana ugledao u godini iza nas. Iako nijedan od ovih filmova nije ostvario uspeh prvog, publika ih je sa nestrpljenjem čekala.
„Matriks“ je uticaj proširio na različite segmente pop kulture: revolucionarna ideja ovog ostvarenja proširena je i na tri video igrice. „Enter the Matrix“ iz 2003. godine bavi se periodom pre i nakon dešavanja u drugom delu filma; „The Matrix Online“ (2004) nastavlja priču trećeg filma, dok je „The Matrix: Path of Neo“ skoncetrisan na put glavnog junaka.
Pored toga, franšiza je dobila i svoj strip, što je posebno obradovalo ljubitelje ove vrste umetničkog izražaja.
