Nije ništa neobično da sve više na društvenim mrežama vidimo devojke koje nam pokazuju svoje atribute, neke sa manjom misterijom, neke bez misterije, a bogami i bez srama.
Sa druge strane, svedočimo i tome da devojke ne mogu da pronađu dobrog čoveka za život, da ne kažem – normalnog dečka. A ni momcima nije olakšano uopšte. I dolazimo do ćoška, nema zadovoljenih, ali ni zadovoljnih.
Od pamtiveka društvo je težilo da pripada plemenu. Čovek je društveno biće koje ima potrebu za pripadnošću i potrebno mu je da bude u kontaktu sa drugim ljudima u nekom nazovimo modernom plemenu. Svi znamo, ustanemo ujutru, prelistamo društvene mreže i skrolujemo. Dok oni koji nemaju mreže hvale se time kao da ih i čini nešto posebnijim. Nepripadanje zajednici, iliti hipnotisanoj gomili čini ljude da se osećaju boljim od onih koji su u gomili. Priznajem, i ja sam deo hipnotisane gomile, nisam sigurna da li se žalim ili hvalim.
Pitam se, da li devojke koje slikaju svoja obnažena tela u izazovnih pozama, šta god to značilo, prosto tako odišu ili imaju silnu potrebu da ih ostatak društva tako doživi i posmatra, kao poželjne i atraktivne. Odakle se ta potreba javlja? Ipak su nezadovoljstva?
Razmišljam, ako je osoba zadovoljna svojim telom, pa ne mora svako da gleda to, ili možda i treba. A onda se pojavljuje trenutak fotošopa, i svi smo zbunjeni, jer fakat – osobe su teško prepoznatljive, određene osobe.
Na digitalnim platformama kreiraju se njihove vrednosti, ideali lepote, ali i njihovi idoli i uzori.
Mladi se osećaju digitalno dezorijentisano, pospano, nesrećno, usamljeno, uznemireno, depresivno. Do porasta anksioznosti, depresivnosti i samoubistava došlo je u isto vreme kada i do porasta popularnosti ‘pametnih telefona’. Prema jednoj studiji, američki tinejdžeri koji koriste digitalne uređaje pet ili više sati dnevno imaju za oko 70 odsto veći rizik od suicida u odnosu na mlade koji provode manje od jednog sata dnevno ispred ekrana“.
Istraživači Londonskog univerzitetskog koledža i Univerziteta Eseks početkom prošle godine u časopisu „EclinicalMedicine“ predstavili rezultate istraživanja sprovedenog na oko 11.000 četrnaestogodišnjaka.
Oni su došli do zaključka da se simptomi depresije povezani sa korišćenjem društvenih mreža javljaju uglavnom zbog onlajn zlostavljanja koje su deca doživela na njima, ali i poremećaja sna, nezadovoljstva svojim telom i pada samopouzdanja koji se javljaju upravo pod uticajem virtuelnog sveta.
Aleksandra T. (28) koja voli atraktivno i da se obuče i da takve fotografije objavljuje na mrežama demantuje izjave da devojke koje su nezadovoljnije objavljuju “razgolićene“ fotografije “
“Ako sam nezadovoljna kako bih objavila fotografiju na kojima sam u atraktivnijoj odeći ili u atraktivnijoj pozi. Nema logike. Ja sam jako zadovoljna svojim telom i nemam problem to da podelim sa svojim pratiocima.“
Ima logike zar ne?!
Samo se postavlja onda, samo po sebi, pitanje zašto žene imaju potrebu da objavljuju takve fotografije? Previše vole sebe i ne žele to da kriju, ili se ipak vraćamo na teoriju jer žele da ih ostatak sveta tako posmatra?!
Ljudi jednostavno vole da pričaju o sebi ili o onome što se stvar njihovog interesovanja. Oni posvećuju oko 30 do 40 odsto vemena govoreći sami o sebi. Istraživanja pokazuju da taj procenat raste na čak 80 odsto kada su u pitanju društvene mreže. Zašto je to tako? Nemamo vremena da razmišljamo o tome šta i kako da kažemo, često moramo da čitamo gestikulacije lica i tela ne bi li uvideli reakciju sagovornika. Na mrežama imamo vremena da uređujmo i usavršavamo ono što pišemo i što želimo ka kažemo ili pokažemo. To je ono što psiholozi nazivaju samopredstavljanje: pozicioniranje na način na koji želite da vas vide. Znači, jednostavno je – tako žele da ih ljudi žele.
Jedno je sigurno, kada god primite lajk ili komentar, verovatno ćete osećati potrebu da uzvratite nekom interakcijom. Što više lajkova, to znači više potvrde da je ste dobri, lepi, zgodni. Svidelo se to nekome ili ne, izgleda da je tako. Što i govori par svedočenja da jedna takva fotografija ima više lajkova i komentara, nego nečiji apel za pomoć.
Ne zaboravimo, jedno ne isključuje drugo, ali kakvo smo postali društvo ili još konkretnije, kakvo ćemo društvo postati uskoro?! Da li će se pojam ženstvenosti, dostojanstvene devojke koja ne daje sve na tacni potpuno izgubiti? Ne zaboravite, svako pleme je nastalo kapacitetom korisnika, može i ovo novonastalo pleme da se ugasi, samo ako ga nazovemo pravim imeno – Težnja za pripadanjem. Samoinicijativno nepripadanja može da vrati dostojanstvenu fotografiju. Samo je na vama odluka.
