Svi već znamo da je brza hrana puna šećera, soli i zasićenih masti koje mogu dovesti do gojaznosti. Međutim, otkriveno je da se u našim omiljenim namirnicama krije više štetnih sastojaka nego što smo mislili.
Poslednjih nedelja stručnjaci su izdali upozorenja o toksinima koji se nalaze u hrani koju konzumiramo svakodnevno. Ovo su samo neki od njih.
Hemikalija tert-butil-hidrokinon (TBHQ) smatra se bezbednom u malim dozama u hrani, ali u većim količinama je povezana sa tumorima, uvećanjem jetre, konvulzijama i paralizom. Kompanije za proizvodnju hrane se kunu u TBHQ jer čuva hranu, zadržavajući njen ukus, boju i nutritivnu vrednost duže.
Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je ovu hemikaliju za upotrebu u hrani još 70-ih godina, kada je brza hrana postajala sve popularnija.
Hemikalije (kalijum bromat) koje se koriste za eksplozive nalaze se u hlebu, mafinima i kolačićima.
Beli prah se meša u brašno koje se koristi za pečenje jer može pomoći u dizanju testa i zadržavanju njegovog oblika.
Laboratorijske studije su ga više puta povezivale sa rakom štitne žlezde i peritoneuma – tankog sloja ćelija koje pokrivaju bešiku, rektum i matericu.
Prehrambena industrija dugo je tvrdila da je bezbedan za upotrebu jer se tokom kuvanja prah pretvara u kalijum bromat, koji nije kancerogen.
Međutim testovi u Velikoj Britaniji 1994. godine pokazali su da kalijum bromat ostaje u hrani čak i nakon kuvanja.
Tamna čokolada je više puta hvaljena zbog svojih zdravstvenih prednosti, pogotovo jer sadrži puno antioksidanata.
Nedavno istraživanje 28 popularnih brendova otkrilo je da sve sadrže alarmantne količine kadmijuma i olova. Kadmijum završava u čokoladi kada se usisa kroz korenje kakao drveta. Izlaganje kadmijumu tokom dužeg perioda povezano je sa otkazivanjem bubrega i slabim kostima.
Olovo, za koje je poznato da je opasno za ljude, ulazi u čokoladu nakon što se kakao zrna ostave da se osuše pored puteva (postanu premazani olovom iz automobilskih isparenja).
Izloženost olovu tokom dužeg perioda povezana je sa gubitkom pamćenja, bolom u stomaku i lošim raspoloženjem kod odraslih.
Kod dece može oštetiti razvoj mozga, kao i dovesti do problema sa učenjem i ponašanjem i problema sa govorom i sluhom.
Ispostavilo se da hemikalija koja se nalazi u nekim puterima i parmezanima izaziva povraćanje.
Prirodna masna kiselina, nazvana buterna kiselina, uglavnom završava u životinjskim proizvodima – poput onih koji sadrže mleko. Otprilike tri do četiri procenta putera je buterna kiselina, koja je odgovorna za neprijatan miris koji se stvara kada hrana postane užegla.
Supstanca koja se nalazi u bojama, gumi i plastici takođe je skrivena u mnogim popularnim brendovima slatkiša.
Industrije često koriste titanijum dioksid da bi svojim proizvodima dali belu boju i sjaj.
Proizvođači popularnih bombona, preliva za salatu i žvakaćih guma takođe ga koriste da daju glatku teksturu i svetliju boju.
Dok američki regulatori kažu da je jedinjenje bezbedno u malim količinama, aditiv je zabranjen u zemljama Evropske unije.
Popularni artikli brze hrane iz velikih lanaca kao što su „McDonald’s“ i „Burger King“ sadrže male količine industrijskih hemikalija koje se nazivaju ftalati, jedinjenja koja se koriste da bi plastika postala savitljiva.
Naučnici su u više navrata nalazili dokaze o ovim podmuklim hemikalijama u većini testiranih namirnica.
Studija objavljena 2021. testirala je 64 artikla brze hrane iz poznatih lanaca brze hrane i otkrila da većina sadrži ove hemikalije.
Supstance se povezuju sa mnogim zdravstvenim problemima, uključujući poremećaj hormona, neplodnost i poremećaje ponašanja kod dece.
Supstance uglavnom dospevaju u hranu kada dođu u kontakt sa opremom za pakovanje i rukovanje, kao što su celofan i papiri.
Pojavljuje se zabrinutost zbog mikroplastike jer se ona uvodi u lanac ishrane usred široke upotrebe plastike, prenosi Dejli mejl.
