Burnout sindrom se javlja kada osoba doživi previše stresa na poslu tokom dužeg perioda. Zaposleni se oseća psihički, emocionalno i fizički iscrpljeno. Ne samo to. Manje je produktivan na poslu, pokazuje smanjenu brigu za druge i verovatnije je da će grešiti.
Radnici koji pate od burnout sindroma imaju nisku produktivnost, a kompanije u kojima rade beleže niži profit, smanjen broj talenata, pa čak i štetu po svoju korporativnu reputaciju. Međutim postoje određene strategije koje mogu sprečiti da dođe do burnout sindroma.
Količina posla utiče na burnout sindrom
Kada su količina posla i kapacitet u ravnoteži, moguće je obaviti posao i naći vremena za profesionalni rast, razvoj, odmor i oporavak od posla. Na taj način se smanjuje rizik od burnout sindroma. Zato je jako bitno planiranje vašeg rada. Znate li na čemu ćete raditi sledeće nedelje? Da li imate plan za raspodelu posla?
Ponekad izbegavamo da predamo posao drugima, ali to može biti opasno za obe strane i dugoročno dovesti do burnout sindroma. Reći ne je neophodno kada imate previše posla ili bi ga neko drugi mogao obaviti. Takođe nije zdravo da budete veliki perfekcionisti.
Kontrola posla i raspored
Osećaj nedostatka kontrole i autonomije, kao i neadekvatni resursi utiču na vašu sposobnost da uspete u onome što radite i doprinose sagorevanju na poslu. Da li dobijate pozive od svog šefa ili odgovarate na mejlove do kasno u noć ili tokom vikenda?
Razmislite kako možete da povratite kontrolu. Dogovorite se o rasporedu kada ste dostupni i koja sredstva su vam potrebna da biste dobro obavili svoj posao. Sticanje osećaja kontrole nad okruženjem može povećati vaš osećaj autonomije I smanjiti rizik od burnout sindroma.
Zajednica i podrška su važne
Zajednica je neophodna za osećaj podrške. Iako možda nećete moći da birate sa kim ćete raditi, možete uložiti vreme i energiju u jačanje veza koje delite sa svojim kolegama i šefom.
Pozitivan grupni moral, gde se možete osloniti jedni na druge, može učiniti tim robusnijim i smanjiti verovatnoću burnout sindroma.
Pravičnost i osećaj da ste cenjeni
Osećaju pravičnosti na poslu može pomoći da se osetite da ste cenjeni i priznati zbog doprinosa koji dajete.
Neusklađenost vrednosti
Burnout sindrom nije samo umor. Kada se vaše vrednosti ne mogu uskladiti sa vrednostima vaše organizacije, možda ćete morati da razmislite da li je vreme da potražite novi posao.
Do ravnožete balansiranjem zadacima
Nakon odrađivanja veoma zahtevnog poslovnog zadatka (kognitivno, emocionalno ili fizički), može biti korisno preći na manje složen zadatak. Prebacivanje između zadataka različite težine na dnevnoj, nedeljnoj ili mesečnoj osnovi može biti odličan način da povratite ravnotežu i da se odmorite – a tako i sprečite burnout sindrom.
Nađite vremena za mentalne pauze
Ponekad se osećamo nesposobnim da se zaustavimo sa radom. Proveravamo mejlove dok smo u redu za kafu i kucamo beleške sa poslovnog sastanka.
Iako može izgledati neophodno da kada ste zauzeti mnogo radite, od vitalnog je značaja da pravite pauze. Iskoristite slobodno vreme za čitanje knjige, slušanje muzike, razgovor sa prijateljem ili trčanje kroz vežbe disanja. Odvajanje vremena za sebe je ključno za vaše blagostanje i sprečavanje burnout sindroma.
I fizičke pauze su važne
Stres i napetost uzimaju svoj danak fizički. Možda ćete primetiti napeta ramena ili glavobolju. Učenje da prepoznate trenutke kada ste najviše pod stresom ili uznemireni može pomoći. Kada to primetite, pronađite trenutak da polako udahnete ili prošetate.
Tehnike opuštanja mogu biti neverovatno korisne u resetovanju i vraćanju fokusa – a pre svega u prevenciji burnout sindroma.
