U 80 odsto slučajeva nećete pogrešiti, a da biste uočili lažova, obratite pažnju da li priča sve do detalja, sugeriše novo istraživanje.
Ako osoba daje bogat opis – ko, šta, kada, kako i zašto, verovatno je da govori istinu. Ako pređu preko ovih detalja, verovatno lažu. Koristeći ovaj veoma jednostavan test, ljudi mogu da odvoje istinu od laži sa skoro 80 odsto preciznosti, otkrili su istraživači sa Univerziteta u Amsterdamu.
Istraživanja pokazuju da čak i obučeni profesionalci rade bolje od poligrafa kada pokušavaju da odvoje istinu od neistine. Ljudi međutim, imaju stereotipe o tome kako izgledaju nevini, a kako krivi ljudi.
Da bi prevazišli ove probleme, istraživači su odlučili da pokušaju sa „radikalnom alternativom“. Oni su uputili učesnike studije da se usredsrede na samo jednu stvar – nivo detalja u priči neke osobe – i da zanemare sve ostalo.
U seriji od devet studija, 1.445 ljudi je dobilo instrukcije da pogode da li su rukom pisane izjave, video transkripti ili intervjui o aktivnostima studenata u kampusu istiniti ili lažni.
Ovi izveštaji su došli od studenata koji su ukrali ispite iz ormarića i lagali o tome i od onih koji su išli po kampusu i govorili istinu o svojim aktivnostima.
Oni kojima je naloženo da se fokusiraju isključivo na nivo detalja u izveštajima mogli su tačno da razdvoje istinu i laž. Ovim učesnicima je rečeno da ispitaju „stepen do kojeg poruka uključuje detalje kao što su opisi ljudi, mesta, radnje, objektata, događaji i vreme događaja“ i „stepen u kome je poruka izgledala potpuna, konkretna, upečatljiva ili bogata detaljima“.
Pravilo istraživača „koristite najbolje (i ignorišite ostalo)“ bilo je superioran metod detekcije laži, bez obzira na to da li su učesnici znali da je svrha aktivnosti otkrivanje laži ili ne.
U situacijama kada ljudi žele da lažu, verovatno je da će obogatiti laž detaljima kako bi povećali svoj kredibilitet, tako da je moguće da će osnovna pravila detekcije laži zavisiti od konteksta, zaključuju istraživači.
