Kako izabrati dobru bocu za poklon, šta naručiti u restoranu, ali i koje greške izbegavati u biranju vina, za Zadovoljnu.rs govori dugogodišnji poznavalac vina Petar Vušurović.
Da li je cena jednako kvalitet
A kada pođemo u nabavku, pa se berbe, brendovi i sorte pomešaju – čime je najbolje voditi se? Da li je cena merodavan pokazatelj kvaliteta, posebno u Srbiji? „Kod vina često ne važi ona maksima – ako ne znaš šta je dobro, pitaj šta je skupo; a izgleda ni ona – nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari. Kvalietna vina ne moraju biti skupa, ali opet, ne mogu biti ni previše jeftina jer je vinska industrija jedan prilično skup sport. Naše vinsko tržište se još uvek razvija, pa se događa da su kvalitet i cene vina u disbalansu. Sa rastom kvaliteta vina porasle su i cene, ali je pitanje koliko su one realne. Srbija se polako pojavljuje na vinskoj mapi sveta, a cena kao faktor od izuzetnog značaja u prodaji često predstavlja kamen spoticanja. Sa druge strane, određivanje cenovne kategorije je kompleksna rabota, a ruku na srce, kako i odrediti cenu za nešto tako metafizičko poput vina…“ Ipak, i u tom svetu metafizike ima nečeg egzaktnog i to je etiketa. Otuda pitanje šta treba gledati na njoj ako bismo da uzmemo dobro vino. „Vinska etiketa je lična karta jednog vina i iz nje bi trebalo da saznate sve što vas interesuje o njemu. Najpre, ime vina i njegovog proizvođača, zatim geografsko poreklo, sastav, starost, procenat alkohola, a često i uz koju hranu ili na kojoj temperaturi bi trebalo da vino bude posluženo. Dakle, veoma pažljivo pročitajte etiketu i biće vam lakše da izaberete vino po vašoj meri.“
Neparne godine – dobre berbe
Petar Vušurović priča i koliko je bitna godina proizvodnje, kao i koje godine su bile posebno dobre kod nas, odnosno na koje se treba usmeriti pri kupovini. „Na etiketama se obično nalaze dva broja koji predstavljaju godine. To su godina berbe i godina punjenja vina u boce. Godina berbe (to je onaj broj koji se nalazi na prednjoj strani etikete) izuzetno je važan podatak kada govorimo o vinu. Vrhunske vinarije čak i ne proizvode neka vina u godinama takozvane loše berbe. Nasuprot tome, određene godine toliko pogoduju razvoju grožđa u vinogradima da uz pravilan tretman vinara neka vina postaju pravi dragulji u boci. Prošle godine je vino Chateau Mouton Rothschild, berba 2018, izabrano za najbolje vino na svetu i svakako je tome doprinela izvrsna godina u Bordou. Kod nas je u poslednjih desetak godina bilo nekoliko dobrih berbi i čini se da su neparne bile bolje od parnih godina.“ I kad sednemo s poslovnim saradnicima na ručak u restoran ili pak poželimo da partnera iznenadimo svojim umećem s vinom – kojim pravilima treba da se vodimo? „Sve zavisi od toga koja je prilika u pitanju, da li je to samo čaša vina ili ćete vino piti uz hranu. U svakom slučaju, poražite savet od konobara ili još bolje, somelijera i obavezno tražite da probate vino koje ste naručili. Sasvim je uputno da ga vratite ako vam se ne dopada.“ Lokalna hrana – lokalno vino Naš sagovornik govori i o onom čuvenom uparivanju vina s hranom, tj. sa sirevima, mesom, i koliko je istine u onome da bela vina idu uz, recimo, ribu, a crvena uz svinjetinu… „Vinoljupci su u večnoj potrazi za tim savršenstvom koga Francuzi nazivaju marijaž, a ono predstavlja trenutak kada se hrana i vino venčaju u našim ustima. Da bi se to dogodilo, neophodno je da se hrana i vino, kao pravi supružnici, dopunjuju i slažu, ali i da poštuju jedno drugo. Bez prevlasti i preuzimanja primata. Početak, kao svaki, trebalo bi da bude lepršav i elegantan.
Lokalna hrana – lokalno vino.
Uz laganu hranu ide i lagano vino, suvo, voćno i po mogućstvu mlado. Neko masnije meso ili ribu bi trebalo upariti sa robusnijim vinima, i to ne po svaku cenu crveno sa crvenim mesom, a belo sa belim mesom ili ribom. Instrukcije vinskih stručnjaka su da bi u toku jednog raskošnog obroka trebalo ići od belih ka crvenim, mladih ka starijim, laganijih ka punijim i od suvih ka slađim vinima. Ali ponekad atipična i smela kombinacija odnese pobedu i razbije sve stereotipe.“
