Kortizol je važan hormon koji je pritom od posebnog značaja za sportiste. Kortizol se oslobađa u posebnom ritnu u toku dana. Drugim rečima, nivoi kortizola su veći ujutru i niži tokom noći kada spavamo. Preopterećenost, manjak energije i drugi uzroci zbog stresa mogu da poremete ovaj dnevni ritam oslobađanja kortizola. Tada nivo ovog hormona ostane povišen. Ne samo da to može smanjiti imunitet već i može imati negativan efekat i na druge hormonske sisteme, a utiče i na performanse sportista.
Rast kortizola nevezano za trening
Poremećaj lučenja kortizola kod sportista nevezano za treninge nastaje, kao i kod drugih ljudi, zbog nepredvidivog, nekontrolisanog svakodnevnog stresa. Okidači koji uzrokuju stres u svakodnevnom životu su posao, porodica, finansije, putovanja, lična očekivanja, upravljanje vremenom i ponašanje okoline. Životni stres koji se ne kontroliše nanosi značajan udarac endokrinom sistemu, što utiče na rast, razvoj i metaboličke aktivnosti, a sve to može da se odrazi i na učinak na terenu.
Dva glavna hormona povezana sa stresom su testosteron i kortizol, koji rade u tandemu kako bi stvorili odgovor koji je poznat kao bori se ili beži. Kada vaše telo pređe u režim borbe, testosteron je povišen; u stanju bega kortizol je povišen.
Kada ovi hormoni nisu u ravnoteži zbog odgovora tela na stres, sposobnost tela da se oporavi i ostvari kondiciju postaje teži.Tada je vaše telo preopterećeno ili se pak ne oporavljate dovoljno uprkos najbolje pripremljenom planu treninga.
Kortizol i stres od treninga
S druge strane, stres na treningu je izazvan fizičkom aktivnošću koja uzrokuje hormonalni, kardiovaskularni i mišićno-skeletni stres.
Stres prilikom treninga je specifičan, izazvan akcijom i javlja se usled želje za boljim učinkom. Dobar savet je da probate da kontrolišete količinu stresa na treningu da biste stvorili pozitivnu adaptaciju, ali ne toliko da biste prešli granicu ili se slučajno povredili ili previše iscrpeli.
Kada planirate koliko da se opteretite i kako da pristupite treningu, od suštinske je važnosti da probate da izbalansirate stres koji je povezan sa treningom i onaj koji nije u vezi sa treningom, već možda sa porodicom.
Tako biste uspostavili ravnotežu kojom možete da upravljate. Na primer, ako ste u procesu selidbe, imate kratak rok na poslu, problem u ljubavi ili porodičnu krizu, probajte da sagledate kakav efekat ta situacija ima na vaš ukupan stres i smanjite opterećenje na treningu. Ne morate uvek i u svakoj prilici da sasvim ispoštujete raspored treninga, po svaku cenu, kažu na sajtu fleetfeet.com.
Inače, kortizol i drugi hormoni su hemijski prenosioci koje naše endokrine žlezde oslobađaju po celom telu i prenose se krvlju. Hipotalamus, koji se nalazi u mozgu, kontroliše endokrini sistem. Deluje kao čuvar kapije, integrišući unutrašnje poruke iz tela i spoljašnje faktore kao što su vežbanje i san da reguliše oslobađanje hormona iz hipofize.
Hormoni iz hipofize putuju po telu do endokrinih žlezda – kao što su štitna žlezda, nadbubrežna žlezda, jajnici i testisi. Ove žlezde oslobađaju hormone kao što su tiroksin, kortizol, estrogen i testosteron u krvotok. Hormoni olakšavaju adaptaciju na vežbanje, kao što je stimulisanje određenih proteina za izgradnju mišića, ili sinteza enzima koji poboljšavaju rukovanje glukozom u ćeliji, a ključni su za izdržljivost.
