Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ističe da nedostatak joda ugrožava oko dve milijarde ljudi u svetu i glavni je uzrok pojave mentalne ometenosti. Manjak joda smanjuje inteligenciju za 10-15 posto. Sa druge strane, od gušavosti pati 700 miliona ljudi na svetu.
Jod je esencijalan mineral za održavanje dobrog zdravlja. Kao osnovni gradivni element hormona štitne žlezde utiče na većinu metaboličkih procesa u organizmu i neophodan je za normalan rast i razvoj svih ćelija i tkiva.
Nedostatak joda može da utiče na:
– gušavost, odnosno uvećanje štitne žlezde
– neočekivano povećanje telesne težine – nizak nivo joda može usporiti metabolizam, hrana se skladišti kao mast, a ne sagoreva se kao energija
– umor i slabost – posledica neaktivnosti štitne žlezde može biti drastičan pad energije, bez obzira na adekvatnu količinu sna
– probleme sa učenjem i pamćenjem
– gubitak kose i suvu kožu
– povećana osetljivost na hladnoću
– loše raspoloženje – manjak joda povećava rizik od nastanka hipotireoze. Rad štitne žlezde je usko povezan sa raspoloženjem, pa hipotireoza može uzrokovati nastanak simptoma sličnih simptomima depresije- obilne ili neredovne menstruacije.
Jedan od pionira lečenja bolesti štitnjače jodom jedr David Brownstein, autor knjige „Iodine: Why You Need It, Why You Can’t Live Without It“ , koji ističe da sve žlezde u organizmu zavise o adekvatnog nivoa joda za optimalno funkcionisanje. Nedostatak joda dovodi do neravnoteže endokrinog sistema. Nemoguće je imati uravnotežene hormone bez adekvatne količine joda.
Najbolji izvori joda su morska riba i alge.
