Viđamo decu kako prose na ulicama i pomisao većine nas je da se ta deca nikada neće skloniti sa ulice. A onda sam čula priču o momku po imenu Albert Matić koji sada ima 19 godina i savršeno sređen život – sam se izdržava, radi kao konobar u kafiću dok se usavršava za kuvara i iznajmljuje stan. A samo do pre nekoliko godina, prosio je na ulicama Beograda, često bez odeće i obuće i najčešće gladan.
– Ideja da prosimo je potekla od mog drugara, jer smo morali da zaradimo pare za namirnice. Bilo mi je poražavajuće da prosim, dobijao sam i batine od tate zbog toga, pa sam kasnije krišom prosio. Zimi sam prosio oko sat, sat i po vremena, bez odeće i obuće, dok smo leti sve vreme bili na ulici. Zarađivali smo za hranu, lekove… – priča Alebert i dodaje da zbog neophodne dokumentacije njegov otac nije uspeo da dobije pomoć od Centra za socijalni rad.
Ipak, zahavljujući ljudima iz Centra za integraciju mladih uspeo je da pobegne s ulice, upiše srednju školu pa čak i da se zaposli. O prosjačkoj mafiji ne želi da priča, jer sa tim nije upoznat, a kao jedine krivce za to što maloletne osobe prose na ulici navodi nefunkcionalne porodice.
– Deca od 10, 11 godina se drogiraju, drogu im daju oni koji je bave time, ali ja ne vidim razlog da prose zbog toga. Ta deca bi trebalo da imaju bolji život, da se sklone s ulice. Teško mi je to da izgovorim, jer ne bi trebalo da odu od roditelja, ali ako su roditelji nemarni, siguran sam da bi u Domu imali bolje uslove za život – ističe ovaj mladi momak koji danas poštenim radom i učenjem sam zarađuje za normalan život.
-Novac je pohlepan i ne bih voleo da ga imam puno, već sasvim dovoljno za život. Ne želim milione, vile, već normalan život kao svaki građanin Beograda – ističe Albert čiju životnu ispovest možete da pogledate u videu.
