Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Spasovdan, praznik kada je Isus Hrist pokazao da je jači od smrti.
Prema predanju on je posle Uskrsa sa apostolima proveo 40 dana, podučavajući ih kako da šire veru, a onda se popeo na Maslinsku goru i uzneo na nebo. Pre vaznesenja rekao je učenicima: „Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.
U slavu tog verovanja, na prostorima Srbije se za Spasovdan vekovima sprovode brojni običaji. Veruje se da na ovaj dan treba rano da se ustane, smatra se najsrećnijim danom u godini.
Posle uobičajenih jutarnjih molitvi svako od ukućana trebalo je da napravi makar po jedan krstić od leskovih grančica koji bi namenio za čuvanje kuće, obora sa stokom, njive, dvorišta…, svuda gde je bila potrebna zaštita od zlih sila. Verovalo se da krstić napravljen od grančica leske u ranu zoru na Spasovdan donosi sreću svakome ko ga napravi i štiti ga od loših energija u narednih godinu dana. Leskove grančice nisu birane slučajno. Naime, naši preci su verovali da ovo drvo ima čudotvorne moći i da može da ispuni želje, otera đavole i prizove sreću i blagostanje.
Jagode su bile prva namirnica koja se iznosila na trpezu za Spasovdan. Opet po verovanju, ovo slatko i sočno voće simbolizovalo je srećnu i berićetnu godinu, pa je otud bio običaj da se ono prvo pojede za Spasovdan. Potom bi usledila čuvena spasovdanska cicvara, jelo na bazi mleka, sira, kajmaka i kukuruznog brašna. Kako se u davna vremena u Srbiji mleko nije iznosilo na trpezu od Nove godine po julijanskom kalendaru koja „pada“ 14. januara pa sve do Spasovdana, niti se mleko dodavalo u hranu pripremanu u tom periodu, Spasovdan je bio dan kad se mleko vraćalo na trpezu.
Verovalo se, takođe, da je ovo najsrećniji dan u celoj godini za započinjanje novih poslova i dan kad se „razbijao maler“. Iako je Spasovdan u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, naši stari su verovali da bi na praznik trebalo započeti posao koji vam ranije nije polazio za rukom da bi se „sreća okrenula“.
Običaji za ovaj veliki hrišćanski praznik nalagali su, takođe, da se žene tog dana ne umivaju, muškarci ne briju, a deca ne kupaju.
Kao i na Đurđevdan i Markovdan, ni na Spasovdan nije dobro spavati u toku dana, jer ćete onda tokom cele godine biti pospani.
BONUS VIDEO – Zvezde Granda – Promo – Emisija 32
Sve najnovije vesti, dešavanja sa snimanja „Zvezda Granda“ možete da pratite na našem portalu, kao i na društvenim mrežama. Link za Fejsbuk je OVDE, dok najzanimljivije videe sa snimanja i emisija pratite na Instagramu OVDE!
PROČITAJTE I:
(Blic žena)
