Poslednjih godina pevačica Sanja Đorđević retko se eksponira u medijima, a još manje govori o svom privatnom životu. Ipak, za Grand govorila je o teškom periodu koji ju je zadesio u Sarajevu.
Ona se prisetila dolaska u Sarajevo, odrastanja u krugu porodice i perioda neposredno pred izbijanje rata.
–Sećam se prvog dolaska u Sarajevo, kako smo trčali iz sobe u sobu i znam da je moja sestra pitala tatu: „Jel ovo sve naše?“. Živeli smo u ogromnoj kući, kao dvorac. Rasla sam u velikoj porodici, imam tri sestre. Tata Crnogorac, mama Crnogorka, želeli su sina i onda je Goga bila neplanirana i ona je jedina dobila sinove – prisetila se pevačica.
Za rano doba je vezuju najlepše uspomene, to je bio najbezbrižniji period obeležen ljubavlju. Na pitanje kakvo joj je bilo detinjstvo, odgovara sa osmehom.
-Najlepše na svetu. To pitanje kada mi neko postavi automatski mi krenu suze. To je bio, kao i svakom detetu, najlepši period života, kada nemate brige. Ja sam bila jedno dete živahno, mnogo su se sekirali oko mene, bila sam nestašna, na svoju ruku, sestre su uvek bile tu, starija da me zaštiti, u nju sam gledala kao u ikonu.
Kao devojčica dosta vremena je provodila kod komšija koji su je gledali poput svoje ćerke, a takav je bio ceo kraj u kome je živela, svi su se voleli i živeli su u blagostanju, te ona navodi da joj nikad neće biti jasno kako je došlo do tako svirepog događaja odnosno rata.
-Kako je došao rat nikome neće biti jasno, zato što smo mi toliko lepo živeli, toliko smo se voleli, ja sam odrasla u pravoslavnoj porodici. Slavili smo Božić, Svetog Nikolu i prijatelji su nam dolazili muslimani i katolici, druge veroispovesti. Ja sam išla kod teta Vezire na Bajram, jedva sam čekala baklavu. Kod teta Vinke sam išla 10,15 dana ranije na farbana jaja. Mi smo toliko lepo živeli, voleli se i družili – zaključila je pevačica.
POGLEDAJTE I:
