Aleksandar Marković, poznatiji kao Sandro iz „Prslook benda“, ima „tešku“ biografiju, jer je njegov život pratilo mnogo nedaća iz kojih se, srećom, izvukao te danas živi mirno.
Pevač je sa bratom Nikicom osnovao bend i devedesetih su bili veoma popularni, ali su u jednom trenutku rešili da se povuku sa estrade kako bi se posvetili svom drugom pozivu – medicini.
Njih dvojica su obojica doktori – Sandro je specijalista sportske medicine, dok je njegov brat psihijatar.
Sandro je, nakon što se povukao sa estrade, radio kao voditelj i to kultnih emisija – „Prva noć sa dr Sandrom“, „Prslook again“ i „Sa nama u svet“, koje i dalje snima, sudeći barem prema objavama na njegovom nalogu na Instagramu.
Pored toga, on je zaposlen, kako piše na njegovom nalogu na Instagramu, kao lekar veštak u PIO fonduu Novom Sadu. Međutim, njemu život nimalo nije bio lak.
Sandro je jednom prilikom govorio o tome kako se sa bratom preselio iz Splita u Leskovac, te istakao da je to najgori period njegovog života.
– Mi smo 1992. godine došli iz Splita u Leskovac. Tu je tatina familija. To je najgori period u mom životu. Bili smo super porodica kada su dolazili na more, a kada smo mi došli tamo, bukvalno su nas maltretirali. Terali nas da kopamo kanale, smejali se, sprdali se s nama dok nam je ćale bio zarobljen u Splitu, a majka ostala tamo da čuva stan. Kada smo bežali iz Splita, mene je hrvatski vojnik, zapravo ustaša, ne vojnik, izbacio iz autobusa jer se zovem Aleksandar i piše da sam rođen u Nišu. Dok je on otišao do kraja autobusa, počelo je nevreme takvo da me je spasilo. Imao sam 20 godina tada. U glavi mi je bilo samo da ne podigne mamu i Nikicu, njih je spasilo to što nemaju srpska imena. Mama mi se zvala Nikolina. Evo, sada sam se naježio kada pričam o tome – pričao je on.
Otac mu je, kako je ispričao, bio drugi čovek u svetu koji je preminuo od posledica zračenja kada je 1999. godinebombardovana Srbija.
Sandro je, poput njegovog brata, želeo da završi specijalizaciju za psihijatriju, ali u tome nije uspeo zbog bolesti i novca. U jednom trenutku mu je banka čak oduzela i stan.
– Pre nekoliko godina sam radio u Padovi kao lekar za jednu agenciju. Imao sam neku imunološku bolest, pao sam u krevet, a pošto mi je snajka šef imunologije, povezala me je s nekim lekarom i rešili smo to. Imao sam žestoki pad imuniteta od preteranog rada. A posle, kada sam se razveo i izgubio stan, dobio sam i šećer – ispričao je on i otkrio da u svom stanu živi kao podstanar:
– Uzela mi ga je banka 2017. godine. Godine 2009. sam digao kredit u švajcarcima i, da bih ga plaćao, prodao sam stan u Novom Sadu, nisam mogao da ga plaćam. Rata mi je skočila sa 320 na 650 evra. Našao sam ljude koji su kupili stan i sada mi ga oni iznajmljuju. Živim u svom stanu kao podstanar! Izgubio sam, zapravo, tri stana! Imao sam dva u Novom Sadu. Jedan veliki, jedan mali, i oba sam prodao. Manji sam prodao da bih živeo, jer sam navikao sa Prslook bendom da živim na malo višem nivou.
Saznanje da je dobio dijabetes je podneo normalno, jer je bio svestan da je oboleo.
– Normalno, ništa strašno. Imao sam simptome, mnogo sam pio vode, grčili su mi se mišići, smršao sam, imao sam 60 kilograma na visinu od 190 cm. Redovno treniram, šetam, pazim na ishranu. Ne pijem alkohol, ali ni ranije nisam voleo da ga pijem. Dijabetes sam dobio i genetski, ali i zbog stresa. Najviše zbog razvoda i stana – ispričao je on svojevremeno.
