Devdesete godine pamte se kao teška vremena tokom kojih je naš narod ipak pokušavao da odoli uz muziku i zabavu, međutim opasnosti su vrebale svuda pa čak i na splavovima na kojima se naatupalo što potvrđuje i jedan od tada najtraženijih pevača Marko Bulat.
– Ti kada si u ratnom okruženju to je sve normalno. Kad ti neko javlja na kojoj pumpi imaš gorivo, gde ima ulja, gde ima mleka. Restrikcije struje, sve po redu – rekao je pevač i dodao da je njegovo iskustvo takvo da niko nije bio u opasnosti, osim ako svojim ponašanjem nije izazivao:
– Ako ja kao pevać izazovem svojim ponašanjem nešto, gledajući nečiju, devojku, ili ne otpevam pesmu, a uzmem bakšiš normalno je da će to izazvati neke reakcije– priseća se Bulat.
Iako je pevao i za mnoge pripadnike kriminalnih grupa, uvek je se držao njegovog zadatka, a to je pevanje i imao je sreću da nikada nije imao problema, međutim seća se jedne situacije kada je na njegovom nastupu mogla da se dogodi kobna situacija.
– Pevam na Lukasu i neki momak ulazi i drži mantil preko ruke. Ja tada vidim dva čoveka koji ispod stola repetiraju pištolje. On ne zna da mu je ugožen život, a ova dvojca ne znaju da li je ispod njegovog mantila kratež, škorpion ili nešto drugo– ispričao je pevač koji tvrdi da su tada svi bili na oprezu.
– Na kraju se ispostavilo da je to jedan obični blentavi čovek koji je došao u svoje društvo, skinuo mantil sa ruke i seo. Ovi su vratili pištolje na svoje mesto. Eto kakvo je to vreme bilo. Ne znaš ko ulazi na splav. Da li je plaćeni ubica, da li je neko došao da nekoga grune, nikad se ne zna. Ljudi slušaju muziku, ali posmatraju sve i ja pored njih sve posmatram – kaže Bulat za Kurir.
