Navikli smo da iz nedelje u nedelju u emisiji „Nikad nije kasno“ upoznajemo talentovane pevače amatere koji u poznim godinama žele da postanu zvezde. Izuzetak neće biti ni ova i u novoj epizodi šoua očekuju vas sjajni takmičari čije životne priče mogu da budu i inspiracija za film.
Neki od njih bili su na korak od ostvarenja snova, ali su spletom čudnih i nepredviđenih okolnosti bili primorani da odustanu. Neki su od detinjstva želeli da pevaju, a pojedini su se na to odlučili kasno. Ali što kaže tvorac takmičenja veterana – Nikad nije kasno.
U nastavku teksta upoznajte takmičare koji će se u nedelju boriti za ispunjenje mladalačkih snova na velikoj Grandovoj sceni.
Marina Antonijević
Marina je rođena 1981. godine u Beogradu, a danas živi u Novom Sadu i u 41. rešila je da okuša svoju sreću u „Nikad nije kasno“.
Završila je srednju muzičku školu „Mokranjac“- odsek solo pevanje, a po završetku škole počela je da peva u „Narandža bendu“. Nakon toga počinje da radi sa grupom „Muzički voz“,a 2009. godine upoznaje gitaristu Zorana Antonijevića i samo godinu dana kasnije sa njim počinje zajednički život.
Po rođenju ćerkica Andree i Sofije sa suprugom je oformirala bend „Mediteraneo“ sa kojim sarađuje punih 11 godina.
Najveći razlog za prijavu u „Nikad nije kasno“ je njena baka koja je želela da svoju unuku vidi na velikoj sceni. Na žalost, to nije dočekala, jer je prošle godine preminula, tako da svaki svoj nastup u takmičenju veterana posvećuje svojoj najvećoj zvezdi – baki Ranki.
Miglena Nikolova – Megi
Megi je muzikom počela da se bavi već sa 14 godina. Dugi niz godina pevala je u Crnoj Gori i Bugarskoj, a muzika je odvela i u Švajcarsku gde je upoznala sadašnjeg supruga Miću, koji je takođe muzičar.
Kaže da je s njim spoznala pravu ljubav i osnovala porodicu, te su on i njihove dve ćerke danas njeno najveće bogatstvo.
Danas ima 42 godine i živi u Bazelu, a pojavljivanjem u „Nikad nije kasno“ želi da ostvari svoje mladalačke snove.
Kažđe da je muzika ostala njena prva ljubav i nada se da će kroz takmičenje publika bolje upoznati i zavoleti.
Oliver Roland
Oliver ima 58 godina i dolazi iz Zemuna. Još kao dete pohađao je časove harmonike, a već sa 16 godina prešao na gitaru.
Svirao je sa raznim bendovima i tezgario po bivšoj SFRJ, a 1987. godine oformio je svoj bend – Roland bend. Za izdavačku kuću „Ćao Sound Jugoton“ objavio je singl ploču, a njegovi spotovi „vrteli su se“ na Trećem kanalu.
Međutim, tokom ratnih dana, razočaran u celokupnu situaciju u zemlji Oliver prestaje da se bavi muzikom, iako je njegov bend bio u usponu i u pregovorima da PGP RTS objavi njihov album.
U međuvremenu se oženio, dobio sina i pune tri godine nigde nije nastupao.
Tokom ekonomske krize rešio je da se aktivira i počinje da radi svadbe i ostala privatna veselja. Od 2002. godine radi sa akustičnim sastavom, orkestrom „Šajka“ i sa njima i dan danas radi u nepromenjenom sastavu.
Sa „Šajkom“ ima 120 snimljenih pesama, kao i album pod nazivom „Kad stvarnost izgubi sjaj“. Kaže da strpljivo čeka da dođe njegovih pet minuta i da će u takmičenju dati sve od sebe.
Inače, najviše voli da peva domaći pop i rok, romanse, narodne i evergin.
Nenad Bogdanović
Nenad (53) je rođen u Modriči i ponosno ističe da je dete prosvetnih radnika, majka mu je učiteljica, a tata nastavnik muzičkog.
Odrastao je i završio školu u ravnici pitome Posavine, a već sa 15 godina imao je svoj bend i kao gitarista i pevač zaradio prve pare.
Kaže da je od oca naučio neke osnove muzike, ali da je generalno samouk. Već sa 18 godina otišao je za Švajcarsku gde je zarađivao kao bubnjar, a kasnije se zaposlio kao elektroničar u firmi u kojoj je proveo čak 32 godine.
Uporedo sa primarnim poslom u firmi vikendom je radio svirke,a 2005. osnovao bend „Testamen“ sa kojim se vratio staroj ljubavi – eks YU roku.
Pre tri godine doživeo je moždani udar i ponosno ističe da se oporavio, a pre dve vratio se u rodnu Modriču.
Oženjen je više od 30 godina, ima dva odrasla sina – od 22 i 26 godina. Takođe ima i vanbračnu ćerku od 11 godina koja danas živi u Austriji.
Razlog za prijavljivanje u „Nikad nije kasno“ je ljubav prema samoj emisiji, kao i njegova velika želja da ostvari nekadašnja dečačke snove da peva rok na velikoj sceni.
Miša Šikman
Miša je rođen u Sanskom Mostu, dok je ranu mladost proveo u Rumi gde je i završio osnovnu školu, dok je u Beogradu završio srednju Vojnu muzičku školu. odsek za hornu i klavir.
Završio je i muzičku akademiju u Beogradu, a svoj radni vek završio je u reprezentativnom orkestru „Garde“.
Nakon bombardovanja Beograda 1999. godine, odlikovan je za ordenom za posebne zasluge, tačnije za odgovorno i predano obavljanje svojih radnih zadataka.
Muzički uzor mu je bio Miki Jevremović, dok je kao mladić najviše voleo numere Đorđa Balaševića, Kemala Montena, ali i legendarnog Tozovca, Šabana Šaulića i Džeja.
Zajedno sa suprugom učestvovao je u „3K Dur“-u, zatim u serijalu „Ja imam talenat“, a danas sa suprugom i sinovima nastupa na humanitarnim koncertima za udruženje „Leuka“, za ljude obolela od leukemije.
Prijavu za „Nikad nije kasno“ poslala je njegova supruga Tatjana kao iznenađenje za 35-tu godinišnjicu braka. Inače, i njegova supruga učestvovala je u takmičenju veterana.
Grujica Nikolić – Gruja
Ovaj takmičar ima 61 godinu i dolazi iz sela Globoder kod Kruševca. Po zanimanju je metalostrugar, a muzikom se bavi od 1983. godine i to kao bubnjar.
Kaže da je imao čast da svira sa Ninom Rešićem,a od 2005. godine ostavlja svoj omiljeni instrument i počinje da peva.
Prvu pesmu snimio je 2011. i to za potrebe „Lira festivala“ i od tad ne staje. Kaže da mu je to dalo motivaciju da nastavi da snima i za sad u svojoj karijeri ima sedam pesama.
Objavio je CD za „Diskos“ iz Aleksandrovca i kaže da i dalje sa istim elanom radi posao pevača, te da mu je životna želja da peva na velikoj sceni kakva je ona u „Nikad nije kasno“.
Oženjen je i ima ćerku i sina, a najveće bogatstvo predstavljaju mu unuci.
BONUS VIDEO – Promo nove epizode „Nikad nije kasno“
