Emisija „Nikad nije kasno“ ima posebnu draž zbog humora Žike Jakšića u šta smo se uverili mnogo puta. Bez njegovih zanimljivih anegdota i smešnih situacija iz života ne bi bilo ni smejanja do suza, te je i ove subote briljirao u misiji da nam ulepša vikend.
Za pojedine detalje iz njegovog detinjstva čuli smo tokom prethodnih sezona, dok je pojedine neispričane priče sačuvao i za osmi serijal.
-Kada sam upisao prvi razred u Aleksandrovcu i pokojni Vule učitelj, sećam se, imao je prut, u stvari štap, duži ali je bio polugumeni. Iza mene u klupi je sedela Ana Trifunović, mnogo je lepa bila sećam se i posle nekih mesec dana školovanja sam je nešto muvao, bio sam nemirko. Kad mene učitelj jednom opomene, pa drugi put i na kraju nas izvede da izađemo oboje. I tražio mi je da ispružim ruku, kad me je opalio sa onim štapom, samo što nisam pustio u gaće (smeh). Nije mi bilo dobro! Prema njoj je bio malo blaži zato što je devojčica- prisetio se Žika i doveo sve do suza.
Kako je mnogo puta do sada pričao o obrazovanju, vaspitanju i školovanju i ovoga puta je otkrio koje su metode najbolje po njegovom mišljenju.
-Svakako to je bio jedan ozbiljan stres za mene i nije mi palo na pamet da se okrenem do četvrtog razreda. Mada ne mogu ja da kažem da su te metode bile dobre, naravno da nisu. Mogao je na primer da nas izvezde da sednemo na stolice jedno pored drugog- istakao je Jakšić.
-Ti bi posle toga vodio čas, tako da to nikakva kazna ne bi bila!- dobacio je Mare i nasmejao sve u studiju.
