Živimo u vreme kada iza svakog ćoška vrebaju uzročnici stresa – različite zamke naše prebrze svakodnevice, haos u saobraćaju, pritisak na poslu, loša vest, konflikt s članom porodice.
Mnoga istraživanja dokazuju da dugoročni stres može izazvati različite bolesti, pa je dobro na vreme naučiti i uvežbati neke jednostavne načine za otpuštanje stresa na dnevnom nivou.
Slušaj muziku za opuštanje
Ako osećate napetost i preplavljenost stresnom situacijom, napravite pauzu i pustite neku muziku za opuštanje. Muzika pozitivno utiče na mozak i telo, može sniziti krvni pritisak i smanjiti kortizol, hormon povezan sa stresom. Prema istraživanju Britanske akademije za zvučnu terapiju, slušanje muzike u trajanju od 13 minuta može da doprinese smanjenju napetosti mišića, da odagna negativne misli, pa čak i da pomogne da bolje spavate noću. Za dostizanje osećaja euforije potrebno je i manje – posle samo devet minuta slušanja muzike učesnici studije osećali su se srećnije, energičnije i zadovoljnije svojim životom.
Razgovaraj s prijateljem
Kao da smo u brzini modernog života zaboravili na telefonske razgovore koji su nas ranije umirivali u trenutku. Pokušajte – kad osetite da ste pod pritiskom, uzmite pauzu da pozovete prijatelja (ili člana porodice) i porazgovarate o problemu koji imate. Umirujući glas, čak i na minut, može sve staviti u novu perspektivu.
Razgovaraj sa samim sobom
Ponekad pozivanje prijatelja nije opcija. Tada miran i staložen razgovor sa samim sobom može biti dobra alternativa. Ne brinite da ćete izgledati ludi – samo pokušajte da sebi naglas objasnite zašto ste pod stresom, šta morate da uradite da biste izvršili zadatak koji imate, i, što je najvažnije, da će sve na kraju biti u redu.
Jedi zdravo
Nivoi stresa i pravilna ishrana su usko povezani. Kada smo preopterećeni, često zaboravljamo da jedemo zdravo i hvatamo se za slatkiše i grickalice. Pokušajte to da izbegnete, jer može samo da vam šteti. Planirajte unapred šta ćete jesti – voće i povrće su uvek dobri, a pokazalo se da riba sa visokim nivoom omega-3 masnih kiselina smanjuje simptome stresa. Sendvič sa tunjevinom je, na primer, prava hrana za mozak.
Smej se
Čak i ako vam ništa nije smešno i bliži ste tome da zaplačete, imajte na umu da i lažni smeh oslobađa endorfine koji poboljšavaju raspoloženje i smanjuju nivoe hormona kortizola i adrenalina koji izazivaju stres. Smeh prevari vaš nervni sistem da vas učini srećnim. Nije slučajno terapija smeha sve popularnija. Možete da stanete pred ogledalo i jednostavno pokušate na silu da se glasno smejete, a ako imate vremena možete da se oslonite na pomoć svojih omiljenih komičnih klipova.
Pij čaj
Velika doza kofeina izaziva kratkotrajni skok krvnog pritiska. Umesto kafe ili energetskih napitaka, probajte zeleni čaj. Ima manje od polovine kofeina od kafe i sadrži zdrave antioksidante, kao i teanin, aminokiselinu koja ima smirujući efekat na nervni sistem.
Vežbaj makar minut
Vežbanje ne znači nužno dizanje tegova u teretani ili trening za maraton. Kratka šetnja po kancelariji ili jednostavno ustajanje da se protegnete tokom pauze na poslu može ponuditi trenutno olakšanje u stresnoj situaciji. Kretanje krvi oslobađa endorfine i može poboljšati vaše raspoloženje skoro trenutno.
Spavaj bolje
Stres može prouzrokovati gubitak sna, ali i nedostatak sna je ključni uzrok stresa. Ovaj začarani krug dovodi do toga da se situacija samo pogoršava vremenom. Zato se potrudite da spavate sedam do osam sati noću. Isključite TV ranije, prigušite svetla i dajte sebi vremena da se opustite pre spavanja, možda da probate s muzikom za opuštanje?
Diši polako
Savet „duboko udahni“ može zazvučati kao kliše, ali uvek važi kada je stres u pitanju. Sedite u stolicu sa stopalima na podu i rukama na kolenima; udahnite i izdahnite polako i duboko, koncentrišući se na pluća dok se potpuno šire u grudima. Ponavljajte to tri do pet minuta, nakon toga ćete se osećati mnogo bolje. Dok plitko disanje izaziva stres, duboko disanje obogaćuje krv kiseonikom, pomaže da se telo stabilizuje i razbistri um.
