Prema podacima iz novog istraživanja, ako ste jutarnji tip osobe, verovatno imate smanjen rizik od toga da patite od duboke depresije.
Ipak, treba imati u vidu da, na primer, ljudi koji su ranoranioci mogu imati druga zdravstvena ili životna ponašanja koja smanjuju rizik od depresije – zdravije se hrane ili redovno vežbaju.
Svi ti faktori, kao i mnogi drugi, mogli bi objasniti smanjeni rizik od depresije. Šta više, sama depresija uzrokuje poremećaje spavanja, pa bi moglo biti da je depresija uzrok toga što noću ne spavate, a ne obrnuto.
Nova studija, međutim, nudi ubedljivije dokaze da raniji odlazak u krevet i rano buđenje mogu sami po sebi pružiti zaštitu od depresije, nezavisno od drugih faktora. Studija, objavljena u naučnom časopisu „JAMA Psychiatry“, koristi metodu istraživanja pod nazivom Mendelova randomizacija, koja pomaže da se precizno utvrdi uzročno-posledična veza, prenose Večernje novosti.
Tom metodom istraživači mogu upoređivati velike grupe ljudi na osnovu genetskih varijanti koje su nezavisne od drugih zdravstvenih karakteristika ili karakteristika ponašanja – u ovom slučaju tendencija da budemo ranoranilac ili noćna ptica.
Identifikovano je više od 340 genetskih promena povezanih sa cirkadijalnim ritmom spavanja, pa istraživači mogu uporediti velike grupe ljudi.
Ko je sklon depresiji?
Naučnici su koristili dve genetske baze podataka sa više od 800.000 odraslih da bi sproveli Mendelovu studiju randomizacije cirkadijskog ritma i rizika od depresije. Nisu imali samo genetske podatke, već i podatke o dijagnozi depresije i informacije o tome kada su ljudi odlazili u krevet i budili se.
Istraživači su mogli da prate i „sredinu sna“, što je korisna naučna mera nečijih tendencija spavanja. Na primer, jutarnja osoba koja ima naviku da ide u krevet u 22 sata i da se budi se u 6, ima sredinu spavanja od dva sata ujutru.
Otkrili su da je za svaku nižu „sredinu spavanja“ postojao čak 23 odsto niži rizik od obolevanja od velike depresije.