Đurđevdan je veliki praznik koji se u Srbiji slavi 6. maja, ali pored pravoslavnih vernika, ovaj dan obeležavaju i katolici (23. aprila po gregorijanskom kalendaru). Na ovaj dan se obeležava pogubljenje svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika koji su stradali zarad hrišćanstva.
Ipak, u našoj zemlji, ovaj praznik je poprimio i neke starije običaje, pa se ni u jednoj zemlji Đurđevdan ne proslavlja kao kod nas.
Po predanju, sveti Đorđe je “svojim praznikom” samo zauzeo mesto staroslovenskog božanstva plodnosti – Jarila, pa je zbog toga najveći broj običaja koji postoje u Srbiji veoma star i u vezi je sa zaštitom, zdravljem i plodnošću.
Jedan od prvih verovanja je vezan upravo za plodnost, te danas treba požuriti i u rano jutro izaći na polja gde se bere cveće. Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni, pa se u narodu kaže – Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru.
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa, a sve to se stavi pod ružu u bašti da prenoći.
Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. U nekim krajevima, mladi su se ljuljali na drenovom drvetu – da bi bila zdravi kao dren, a devojke su se valjale po zelenom žitu- da bi im kosa rasla kao žito.
Veruje se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su nekada seljaci palili velike vatre – da bi zaštitili sebe i selo. Takođe, u nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu pšenicu i raž jer se veruje da baš tada neko može da obere njivu tj. bacanjem čini prenese rod u svoj posed.
Pored mnogo pomenutih biljaka, još jedno drvo danas ima posebno značenje, a to je grab. Kada naiđete na grab u šumi tokom branja đurđevka, trebalo bi da se zaljuljate na grani, kako bi se vaša simpatija grabila za vas. Pored ljuljanja, olistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije na Đurđevdan, kako bi lakše našli bračnog druga.
Verovalo se da kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom u ranu zoru garantuje zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca.
Na Đurđevdan ne valja spavati – da ne bi bolela glava, a ako je neko spavao onda na Markovdan da spava na tom istom mestu.
