U dosadašnjoj karijeri snimio je preko 60 filmova i isto toliko puta igrao u pozorištu. Zanimljivo je da Sebastijana Kavacu podjednako vole i žene i muškarci, a svi vrlo dobro znamo koliko je muškarcima teško da priznaju – konkurenciju. Međutim, svi se slažu u jednom – holivudska pojava i moćan izgled. Iako ovaj zgodni Slovenac nije promakao ženskom delu publike, njegova popularnost u Srbiji za njega je nešto sasvim novo.
Sebastiane, da li si svestan koliko si ti popularan u Srbiji?
– Sad sam bio na večeri u Ljubljani pred premijeru „Senki“ sa Bjelogrlićem i ekipom i kaže da sam u Srbiji jako popularan. Nisam znao zaista. Kad ćeš da dođeš da se uveriš? – Doći ću verovatno na FEST koji je ako se ne varam, u martu, pošto ćemo imati premijeru filma „Ederlezi rising“, dugometražnog naučno fantastičnog filma. Kad smo već kod te naučne fantastike treba mi jedna sad filozofska teza od tebe.
Ti se u filmu zaljubljuješ u ženu koja je android, međutim tada poželiš da ona ima svest. Kako je moguće da kada konačno muškarac nađe savršenu ženu koja ga sluša, poželi da ona bude – obična i nesavršena?
– Za razliku od žena koje hoće da menjaju svest muškarcima, mi bismo hteli obrnuto. Da ima i nekih mana – ukratko da bude što prirodnija – obična i nesavršena.To je sasvim dovoljno.
Kako objašnjavaš da je tvoj lik Gabrijela Mahta negativac, a da je opet pobrao sve simpatije gledalaca?
– Ne znam kakve su reakcije na ono što je prikazano, ali drago mi je da me publika primila i mene i lik koji tumačim.
Glumiš na nekoliko jezika. Koliko jezika ti zapravo govoriš, budući da sam ja prebrojala nekih pet?
– U gimnaziji sam učio francuski, engleski, italijanski, a između toga sam naučio nešto malo španski, švedski, ruski. I govorim, naravno, sve jezike koji se govore u regionu, a igrao sam još na nemačkom, portugalskom i u Vinetuu, pričao sam jezik američkih indijanaca – Lakota jezik, jer sam tumačio lik poglavice Komančija.
Tvoj otac je čuveni slovenački glumac Boris Kavaca. Da li postoji neki savet koji ti je dao a da ti je mnogo značio u životu i karijeri?
– Dao mi je savet da se ne bavim glumom! U početku je insitirao da upišem stomatologiju, što je bio moj prvi izbor, a potom da upišem francuski i engleski. Ipak, odlučio sam da probam na Akademiji i kako sam prošao prijemni počeo sam da se bavim glumom. Ovo je tvoja druga saradnja sa Bjelogrlićem, koji je pre svega vrhunski glumac, a potom i sjajan reditelj.
Kakve utiske nosiš posle Senki?
– Bjela me je zvao: Vidi bre, Kavaca, imam ulogu za tebe!Umeš li da pričaš nemački? Daj da pročitam scenario, i kada sam pročitao, rekao sam da, sviđa mi se ovo. Ovo je naša druga saradnja. Prvi put smo radili u „Montevideu“ kada sam tumačio ulogu predsednika Brazilskog fudbalskog saveza i baš mi je drago da sam bio deo ove ekipe. I što mi je pružio mogućnost da se dokažem i u ovom žanru. Bjela je sjajan saradnik. On nije samo vrhunski glumac, sada je već i po treći put dokazao, da je vrlo elokventan i talentovan reditelj. Saradnja s njim uvek bude veliki izazov za svakog glumca. On od tebe traži da budeš spreman i na improvizaciju, što znači da glumac mora da bude spreman držati premisu lika i u scenama, koje možde nisu u početku zapisane u scenariju. Ovaka saradnja donosi veliku odgovornost sa obje strane, a temelji na poverenju. A to su kvalitete velikih autora.
Glumiš na filmu, TV, u pozorištu, viđamo te i u reklamama. Gde se ti osećaš najkomfornije, kao svoj na svome?
– Slovenija je tako malo tržište, da glumac koji želi da se bavi filmom, treba da živi od nečega. Bukvalno mora da se bavi još hrpom stvari da bi preživeo. Ako po tom pitanju ne zaboraviš na pozorište, onda mislim da je to prava odluka.
Negde si izjavio, da najmanje voliš da radiš kao voditelj.Otkud to?
– Pokušao sam i to. Vodio sam nekoliko puta program. Tradicija u Sloveniji je da biraju glumce da vode festivale i slične događaje. Mislim da su za taj posao primerniji voditelji i prestao sam da se bavim time. Pokušavao sam jedno pet puta da budem voditelj i od toga brzo odustao. (smeh).
Da li tvoji sinovi imaju afiniteta prema javnom poslu? – Mlađi Mark koji će sada da napuni 19 godina, pokazuje da ga zanimaju muzika, pozoriste i film. A stariji Luka koji će sada da napuni 21, studira inženjerstvo novih materijala, tako da su tu samo matematika, fizika, hemija i mehanika.
Dobro, i šta si ti rekao Marku vezano za glumačku karijeru, jesi li ga posavetovao kao tvoj otac tebe – da ipak odabere da bude stomatolog? (smeh)
– Mislim da mu je moj ćale na večeri koju smo imali za Božić rekao, da odabere neki ozbiljniji posao. (smeh) Ispade gluma neozbiljna. Jesi li se nekada pokajao što si postao glumac? – Ne, nikada. I gluma uopšte nije neobziljna stvar. Šta više, posao glumca je jako težak i zahtevan.
I sada za kraj moram da te pitam, šta treba da bude ili da ima žena koja bi te osvojila ?
– Treba vremena. (smeh) Imam devojku koju sam upoznao pre 4 godine, a zajedno smo otprilike godinu dana i prvi put mi je to glumica. Inače sam uvek bio sa ženama koje nisu bile iz posla. A šta mora da ima? Mora da ima brzu pamet, obrazovanje, humor, empatiju i otvoreno srce.
I da nije android? (smeh)
– I da nije android! Mada ove sad generacije androida koje dolaze, baš kao Nimani (lik u filmu „Ederlezi Rising“) su već pomalo bliže ljudskom biću, pa možda i android! (smeh) Ali prvo pogledajte film.
Da li prema tvom mišljenju, danas postoji nešto što se zove regionalna popularnost na Balkanu i šta to za tebe glumca to tačno znači?
– Mislim da postoji, pošto u poslednje vreme sve se više rade koprodukcije. I to je jedini način da se napravi nešto ozbiljnije. Videćemo šta će da donese sledeća decenija.
